Solo pesma prava kulturna vrednost

Novi Bečej – Poruke u melodijskim zapisima ovog rodonačelnika srpske solo pesme i njenog najvećeg romantičara i danas su veoma aktuelne. One su dokaz postojanja osnovne zajedničke melodije u vekovnim napevima na prostorima naše zemlje i nesumnjivo svedoče o jedinstvenom duhovnom biću našeg naroda. Ovo je rekla Marijana Baračkov, kulturni poslenik i višegodišnji animator jedne od naših najvrednijih kulturnih manifestacija posvećenih solo pesmi.

Jubilarna, 25. manifestacija „Obzorja na Tisi – Dani Josifa Marinkovića” održana je juče u ovdašnjem Domu kulture, ustanovi koju treba pohvaliti što istrajava u jednom vrednom i korisnom poslu. Na početku svečanosti ispred nje je otkrivena bista posvećena velikom kompozitoru, najizrazitijem predstavniku srpskog muzičkog romantizma. Prilagođena jubileju bila je i promocija monografije čija tema je upravo četvrt veka muzičkog sretanja na Tisi, a autori su Stevan Davidović, novobečejski hroničar i saučesnik u organizaciji manifestacije od njenog početka i Marija Adamov, muzikolog, a istim povodom priređena je i izložba fotografija i dokumenata koji svedoče o „Obzorju” istoričarke umetnosti Jelene Pauljev.

Centralni događaj bio je tradicionalni koncert „Darovi Obzorja”, na kome su izvedene solo pesme sa pozivnog konkursa. Izvedeno je 15 kompozicija naših najpoznatijih savremenih autora, a nastupili su sada već afirmisani i dokazani pevači: Dragana Popović, mecosopran, Ana Aleksić Šajrer, sopran, Ljubomir Popović, tenor, i Predrag Kačavenda, bariton. Oni su još jednom potvrdili svoj raskošni talenat, a na pravo oduševljenje publike naišao je nastup mlade pijanistkinje Tine Nikolovski, koja je kao korepetitor na klaviru pratila pevače.

Muzička sretanja u čast i slavu čoveka koga muzikolozi, kad je reč o solo pesmi, svrstavaju uz rame Stevanu Mokranjcu, najistaknutijem predstavniku naše horske muzike, uspešno traju četvrt veka. Mada u poslednje vreme, kao i većina kulturnih manifestacija u našoj zemlji, sve više nailaze na finansijske probleme, pa je broj dana održavanja smanjen, opstaju zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca, ali i uz podršku lokalnih vlasti i pomoć sponzora.

Konceptualno, manifestacija je jedina ove vrste u Srbiji, a posvećena je savremenoj solo pesmi, čiji je Marinković rodonačelnik. U proteklom periodu naizmenično su se svake godine takmičili mladi solo pevači i kompozicije autora koji su pozivani na učešće, a koje su izvodili još neafirmisani pevači. Time je koncepcija manifestacije omogućavala pevačima takmičarima da se u programu takmičenja upoznaju sa stvaralaštvom u oblasti savremene solo pesme i delom Josifa Marinkovića. Takođe je i širem muzičkom auditorijumu omogućavano da se bolje upozna s ovim muzičkim oblikom.

„Obzorje” je podršku našlo u velikim imenima naše muzičke scene: Slobodanu Bursaću, dirigentu, Savi Vukosavljevu, kompozitoru i dirigentu, Dragoslavu Deviću, etnomuzikologu, Konstantinu Babiću, kompozitoru, Dimitriju Golemoviću, etnomuzikologu i kompozitoru, ali i kod svetski poznatih muzičkih imena, poput primadone Biserke Cvejić, koja je ovde bila čest gost.

Manifestacija je iznedrila 91 novu, savremenu solo pesmu, i prvu i jedinu banatsku operu: „Dečak koji se ničega nije bojao” Dimitrija Golemovića. Od njih je 37 publikovano u okviru prvog toma zbirke 2005, a 2015. godine izašao je i drugi tom zbirke konkursnih kompozicija, u kojem je objavljeno 29 savremenih solo pesama.

Takmičenja pevača dala su šansu mnogim mladim ljudima da započnu svoju umetničku afirmaciju. Većina njih sada ima uspešnu karijeru, neki i na pozornicama operskih kuća u inostranstvu, poput Željka Lučića, Milene Kitić, Dunje Simić, Saše Štulića, Violete Srećković, Vase Stajkića, Sofije Pižurice, Aleksandre Angelov, u poslednje vreme Ane Aleksić Šajrer i Ljubomira Popovića, a putem slave kreću i mnogi drugi, čije vreme tek dolazi.

Solo pevanje pored mirne reke koje je pokrenula Zagorka Jegdić, rano preminuli lokalni kulturni radnik, entuzijasta i zanesenjak kakve sve ređe srećemo, tokom četvrt veka dalo je nemerljiv doprinos borbi protiv šunda i neukusa kojima je naša javna scena bila najviše izložena baš u vreme pojave „Obzorja”. S tog aspekta manifestacija nije od države dobila adekvatnu podršku, niti je njena važnost za našu kulturu potpuno shvaćena.

Jubilarna muzička sretanja još jednom su pokazala da i mala sredina – varošica Novi Bečej ima petnaestak hiljada stanovnika – može da priredi kulturne događaje nemerljive kulturne vrednosti. Pre svih zahvaljujući umetnicima, ali i organizatorima koji sve što rade čine s merom i ukusom.