Соло песма права културна вредност

Нови Бечеј – Поруке у мелодијским записима овог родоначелника српске соло песме и њеног највећег романтичара и данас су веома актуелне. Оне су доказ постојања основне заједничке мелодије у вековним напевима на просторима наше земље и несумњиво сведоче о јединственом духовном бићу нашег народа. Ово је рекла Маријана Барачков, културни посленик и вишегодишњи аниматор једне од наших највреднијих културних манифестација посвећених соло песми.

Јубиларна, 25. манифестација „Обзорја на Тиси – Дани Јосифа Маринковића” одржана је јуче у овдашњем Дому културе, установи коју треба похвалити што истрајава у једном вредном и корисном послу. На почетку свечаности испред ње је откривена биста посвећена великом композитору, најизразитијем представнику српског музичког романтизма. Прилагођена јубилеју била је и промоција монографије чија тема је управо четврт века музичког сретања на Тиси, а аутори су Стеван Давидовић, новобечејски хроничар и саучесник у организацији манифестације од њеног почетка и Марија Адамов, музиколог, а истим поводом приређена је и изложба фотографија и докумената који сведоче о „Обзорју” историчарке уметности Јелене Пауљев.

Централни догађај био је традиционални концерт „Дарови Обзорја”, на коме су изведене соло песме са позивног конкурса. Изведено је 15 композиција наших најпознатијих савремених аутора, а наступили су сада већ афирмисани и доказани певачи: Драгана Поповић, мецосопран, Ана Алексић Шајрер, сопран, Љубомир Поповић, тенор, и Предраг Качавенда, баритон. Они су још једном потврдили свој раскошни таленат, а на право одушевљење публике наишао је наступ младе пијанисткиње Тине Николовски, која је као корепетитор на клавиру пратила певаче.

Музичка сретања у част и славу човека кога музиколози, кад је реч о соло песми, сврставају уз раме Стевану Мокрањцу, најистакнутијем представнику наше хорске музике, успешно трају четврт века. Мада у последње време, као и већина културних манифестација у нашој земљи, све више наилазе на финансијске проблеме, па је број дана одржавања смањен, опстају захваљујући ентузијазму појединаца, али и уз подршку локалних власти и помоћ спонзора.

Концептуално, манифестација је једина ове врсте у Србији, а посвећена је савременој соло песми, чији је Маринковић родоначелник. У протеклом периоду наизменично су се сваке године такмичили млади соло певачи и композиције аутора који су позивани на учешће, а које су изводили још неафирмисани певачи. Тиме је концепција манифестације омогућавала певачима такмичарима да се у програму такмичења упознају са стваралаштвом у области савремене соло песме и делом Јосифа Маринковића. Такође је и ширем музичком аудиторијуму омогућавано да се боље упозна с овим музичким обликом.

„Обзорје” је подршку нашло у великим именима наше музичке сцене: Слободану Бурсаћу, диригенту, Сави Вукосављеву, композитору и диригенту, Драгославу Девићу, етномузикологу, Константину Бабићу, композитору, Димитрију Големовићу, етномузикологу и композитору, али и код светски познатих музичких имена, попут примадоне Бисерке Цвејић, која је овде била чест гост.

Манифестација је изнедрила 91 нову, савремену соло песму, и прву и једину банатску оперу: „Дечак који се ничега није бојао” Димитрија Големовића. Од њих је 37 публиковано у оквиру првог тома збирке 2005, а 2015. године изашао је и други том збирке конкурсних композиција, у којем је објављено 29 савремених соло песама.

Такмичења певача дала су шансу многим младим људима да започну своју уметничку афирмацију. Већина њих сада има успешну каријеру, неки и на позорницама оперских кућа у иностранству, попут Жељка Лучића, Милене Китић, Дуње Симић, Саше Штулића, Виолете Срећковић, Васе Стајкића, Софије Пижурице, Александре Ангелов, у последње време Ане Алексић Шајрер и Љубомира Поповића, а путем славе крећу и многи други, чије време тек долази.

Соло певање поред мирне реке које је покренула Загорка Јегдић, рано преминули локални културни радник, ентузијаста и занесењак какве све ређе срећемо, током четврт века дало је немерљив допринос борби против шунда и неукуса којима је наша јавна сцена била највише изложена баш у време појаве „Обзорја”. С тог аспекта манифестација није од државе добила адекватну подршку, нити је њена важност за нашу културу потпуно схваћена.

Јубиларна музичка сретања још једном су показала да и мала средина – варошица Нови Бечеј има петнаестак хиљада становника – може да приреди културне догађаје немерљиве културне вредности. Пре свих захваљујући уметницима, али и организаторима који све што раде чине с мером и укусом.