Panonski vinski koridor

Povod se uvek nađe, a ovog puta bio je jasan i ozbiljan: Drugi panovinski susret Udruženja vinskih puteva Srbije i Hrvatske i predstavnika Slovenije, na kome su potpisane povelje o uspostavljanju saradnje u okviru zajedničkog projekta „Panonski vinski koridor” i drugi ugovori o saradnji vinarija, turističkih organizacija, opština i klastera, kao i osnivanja viteškog reda Panonskog vinskog koridora.

Prošle jeseni su predstavnici srpskog udruženja obišli vinare Zelinskog vinogorja u Hrvatskoj, gde je održan Prvi panovinski susret, a sada, u uzvratnoj poseti, kojoj se pridružila i delegacija iz Slovenije, definisani su zajednički interesi i ciljevi. Najvažniji je međunarodni projekat „Panonski vinski koridor”, koji treba da poveže vinska udruženja, vinare, vinogradare, podrumare i sve one koji su na bilo koji način vezani za tu delatnost iz deset evropskih zemalja, Češke, Slovačke, Austrije, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Srbije, BiH, Rumunije i Ukrajine, države koje je pre 600.000 godina pokrivalo Panonsko more. Posredstvom pomenutih udruživanja namera je da se očuvaju i promovišu autohtone sorte vinove loze u svim tim zemljama, kao i celokupna vinska baština kroz edukativne susrete i naučne tribine, tematske turističke rute, vinske sajmove i druge turističke manifestacije.

Tako su i tokom ovog susreta predstavnici iz Hrvatske i Slovenije, zajedno sa svojim domaćinima iz Vinskih puteva Srbije, Topole i Turističkog klastera „Srce Šumadije” obišli vinarije kralja Petra Prvog i PIK „Oplenac” u Topoli,  „Aleksandrović” u Vinči i Podrum „Radovanović” u Krnjevu, a nije izostala ni poseta fazaneriji lovačkog udruženja „Jelen” u Natalincima.

Šumadija, kao regija slična Toskani, čini poseban vinski put u Srbiji, jer na više od dve hiljade hektara pod vinovom lozom u oplenačkom, krnjevačkom, račanskom i kragujevačkom vinogorju ima 15 vinarija, među kojima najveće proizvode i više stotina hiljada boca godišnje. Nedavno je završena i zaštita geografskog porekla, tako da će vina iz berbe 2017. biti prva vina sa oznakom geografskog porekla Šumadije. Osim toga, šumadijski vinari su napravili zajedničko vino „šumadija” od autohtone sorte grožđa prokupac, a na predstojećem festivalu šumadijskih vina u Topoli 10. juna, gosti, enolozi i drugi ljubitelji dobre kapljice moći će da probaju još jedno zajedničko vino, „šumadijsku ružicu”.

Na skupu u hotelu „Izvor” u Aranđelovcu, Zoran Ostojić iz Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija je pohvalio inicijativu Zorana Rapajića, predsednika Udruženja vinskih puteva Srbije o signalizaciji vinskih puteva, jer se pokazalo da su tematske turističke rute aktuelne, a obeležavanje vinarija i podruma, njih 110, dovelo je 50 odsto više turista, povećalo broj proizvodnih i smeštajnih kapaciteta, infrastrukture i broja zaposlenih. Na tom skupu je Udruženje dodelilo plaketu „Hram vina” vinariji „Vindulo” iz Temerina, a plaketa „Bard vina” pripala je Čedomiru Bregantu, potpredsedniku Udruženja iz Hrvatske.

Nisu se vinari i vinoljupci tokom četiri dana boravka u Šumadiji bavili samo ozbiljnim temama, jer ako tražimo primere za dobre i prijateljske odnose, naročito među nekadašnjim sunarodnicima, onda ovom prijateljstvu nema kraja. A to što se dobro jelo i pilo čas „naše”, čas „njihovo” vino u vinarijama, „Lovačkom raju” pod Bukuljom, gde žive i divlje životinje, „Staroj varoši” u Topoli i „Štabu” u Đurđevu, to je samo zato što su zavodljivost iskrenog druženja i naklonost ka istim vrednostima bili nezasiti.