Панонски вински коридор

Повод се увек нађе, а овог пута био је јасан и озбиљан: Други пановински сусрет Удружења винских путева Србије и Хрватске и представника Словеније, на коме су потписане повеље о успостављању сарадње у оквиру заједничког пројекта „Панонски вински коридор” и други уговори о сарадњи винарија, туристичких организација, општина и кластера, као и оснивања витешког реда Панонског винског коридора.

Прошле јесени су представници српског удружења обишли винаре Зелинског виногорја у Хрватској, где је одржан Први пановински сусрет, а сада, у узвратној посети, којој се придружила и делегација из Словеније, дефинисани су заједнички интереси и циљеви. Најважнији је међународни пројекат „Панонски вински коридор”, који треба да повеже винска удружења, винаре, виноградаре, подрумаре и све оне који су на било који начин везани за ту делатност из десет европских земаља, Чешке, Словачке, Аустрије, Мађарске, Словеније, Хрватске, Србије, БиХ, Румуније и Украјине, државе које је пре 600.000 година покривало Панонско море. Посредством поменутих удруживања намера је да се очувају и промовишу аутохтоне сорте винове лозе у свим тим земљама, као и целокупна винска баштина кроз едукативне сусрете и научне трибине, тематске туристичке руте, винске сајмове и друге туристичке манифестације.

Тако су и током овог сусрета представници из Хрватске и Словеније, заједно са својим домаћинима из Винских путева Србије, Тополе и Туристичког кластера „Срце Шумадије” обишли винарије краља Петра Првог и ПИК „Опленац” у Тополи,  „Александровић” у Винчи и Подрум „Радовановић” у Крњеву, а није изостала ни посета фазанерији ловачког удружења „Јелен” у Наталинцима.

Шумадија, као регија слична Тоскани, чини посебан вински пут у Србији, јер на више од две хиљаде хектара под виновом лозом у опленачком, крњевачком, рачанском и крагујевачком виногорју има 15 винарија, међу којима највеће производе и више стотина хиљада боца годишње. Недавно је завршена и заштита географског порекла, тако да ће вина из бербе 2017. бити прва вина са ознаком географског порекла Шумадије. Осим тога, шумадијски винари су направили заједничко вино „шумадија” од аутохтоне сорте грожђа прокупац, а на предстојећем фестивалу шумадијских вина у Тополи 10. јуна, гости, енолози и други љубитељи добре капљице моћи ће да пробају још једно заједничко вино, „шумадијску ружицу”.

На скупу у хотелу „Извор” у Аранђеловцу, Зоран Остојић из Министарства туризма, трговине и телекомуникација је похвалио иницијативу Зорана Рапајића, председника Удружења винских путева Србије о сигнализацији винских путева, јер се показало да су тематске туристичке руте актуелне, а обележавање винарија и подрума, њих 110, довело је 50 одсто више туриста, повећало број производних и смештајних капацитета, инфраструктуре и броја запослених. На том скупу је Удружење доделило плакету „Храм вина” винарији „Виндуло” из Темерина, а плакета „Бард вина” припала је Чедомиру Бреганту, потпредседнику Удружења из Хрватске.

Нису се винари и винољупци током четири дана боравка у Шумадији бавили само озбиљним темама, јер ако тражимо примере за добре и пријатељске односе, нарочито међу некадашњим сународницима, онда овом пријатељству нема краја. А то што се добро јело и пило час „наше”, час „њихово” вино у винаријама, „Ловачком рају” под Букуљом, где живе и дивље животиње, „Старој вароши” у Тополи и „Штабу” у Ђурђеву, то је само зато што су заводљивост искреног дружења и наклоност ка истим вредностима били незасити.