Srbija dobila ambasadore zaštićenih područja prirode

Tridesetak nastavnika i oko 150 učenika iz osam osnovnih i dve srednje škole pohađalo je oktobra do maja „WWF Akademiju za prirodu”. Završni ispit su položili u Nacionalnom parku „Đerdap”.  

Tokom tih osam meseci, sarađivali su sa upravljačima zaštićenih područja koja su im bila najbliža.

Kako objašnjava Sonja Bađura, koordinatorka obrazovnih programa WWF, ta saradnja će biti nastavljena. Novopečeni ambasadori zaštićenih područja će od oktobra biti i mentori novoj generaciji „Akademije za prirodu”.

– Iz po dve škole u blizini zaštićenih područja žiri je izabrao učenika i nastavnika koji su su pohađali i petodnevnu ambasadorsku obuku u Petnici, posle čega su dobili zvanje vođe školskog tima. Zatim su u svojim školama formirali ambasadorske timove zadužene da brinu o prirodi svog kraja, kao i da stečena znanja prenesu đacima u svojoj školi. Predavanja u Petnici su im držali instruktori u oblasti zaštite životne sredine iz Austrije, Rumunije i Srbije koji predaju u školama, eko-kampovima i nacionalnim parkovima – kaže Bađura.

Na kraju obuke u Petnici organizovano je takmičenje između učenika i nastavnika. Zadatak je bio da se za 45 minuta napravi maketa nacionalnog parka, površine jednog kvadratnog metra. Naša sagovornica ističe da su đački timovi bili jednako uspešni kao i nastavnički.   

– Đaci koje smo okupili u Petnici i sami su priznali da su iznenađeni koliko malo znaju o izuzetnim prirodnim predelima pored kojih žive i bili su srećni što su mogli mnogo toga da nauče. I ne samo da uče nego i da stvaraju. Tako su učenici novosadske OŠ „Petefi Šandor”, uz pomoć Akademije umetnosti, snimili kratkometražni film o tri godišnja doba na Fruškoj gori. Učenici srednje tehničke škole iz Apatina napravili su izložbu fotografija koje su snimili u rezervatu „Gornje Podunavlje” – navodi primere Bađura i posebno ističe kreativnost učenika gimnazije „Josif Pančić” iz Bajine Bašte.

– Oni su u dvorište svoje škole preneli deo Tare – sa te planine preneli su pedeset sadnica 16 biljnih vrsta, a potrudili su se da i reljefom i geološkom podlogom dočaraju ovaj nacionalni park.

Kako objašnjava Aleksandra Đurić Karaklić, nastavnica biologije u bajinobaštanskoj gimnaziji i vođa tima nazvanog „Čuvari Tare”, ovaj mini nacionalni park biće učionica na otvorenom.

– Tu će sa biljnim svetom Tare moći da se upoznaju ne samo naši učenici već i mališani iz obližnjeg vrtića. Koliko je naša zamisao privlačna pokazuje činjenica da nam se pridružilo petoro gimnazijalaca koji nisu bili deo projekta Svetske organizacije za prirodu – ističe Aleksandra Đurić Karaklić.