Od cene voća trnu zubi

Sva­ke go­di­ne slu­ša­mo istu pri­ču ma­li­na­ra. Ne­za­do­volj­ni su ot­kup­nom ce­nom od 120 di­na­ra po ki­lo­gra­mu. A na be­o­grad­skim pi­ja­ca­ma ma­li­ne pro­da­ju po 400 di­na­ra za ki­lo­gram. Ko se sve tu ugra­đu­je? Čud­no je i to što je uvo­zna ja­go­da bi­la da­le­ko jef­ti­ni­ja od do­ma­će, upr­kos to­me što je u ce­nu uvo­zne ja­go­de ura­ču­na ce­na tran­spor­ta, za­ra­da uvo­zni­ka, pa on­da za­ra­da na­kup­ca. Ka­da vre­men­ske ne­po­go­de uni­šte deo ro­da, pro­iz­vo­đa­či svu šte­tu na­dok­na­de kroz ce­nu na pi­ja­ci. On­da u gaj­bi­ce od­o­zgo na­sla­žu naj­krup­ni­je plo­do­ve, a is­pod one sit­ne, kao da su šum­ske a ne ba­šten­ske ja­go­de. Ko tu va­ra – na­ku­pac ili se­ljak? Sve­jed­no. Po­tro­ša­či na Za­pa­du ne­ma­ju tih pro­ble­ma.

Ta­mo je sva­ka voć­ka ko­ja se iz­ne­se na pi­ja­cu ka­li­bri­ra­na, i od ve­li­či­ne i kva­li­te­ta za­vi­si i nje­na ce­na. Ce­ne vo­ća su u po­po­dnev­nim ča­so­vi­ma ni­že, jer već su­tra­dan sti­že sve­ža ro­ba. Na pi­ja­ca­ma u Austri­ji i Ne­mač­koj pro­dav­ci idu na cen­tral­nu tr­žni­cu, gde se do­vo­zi vo­će i po­vr­će iz Tur­ske, Grč­ke, Bu­gar­ske... I sve vo­će ili po­vr­će je iste ve­li­či­ne. Pro­da­vac iz­da­je fi­skal­ni ra­čun. Ku­pac mo­ra da ima re­gi­stro­va­nu rad­nju na pi­ja­ci i ta­ko­đe iz­da­je fi­skal­ni ra­čun po­tro­ša­ču. Mar­ža je ogra­ni­če­na. In­spek­ci­je ri­go­ro­zne. Kod nas pro­dav­ci ni­šta ne ra­de bez mar­že od 70 od­sto. Ono što ne pro­da­ju, za­klju­ča­ju u te­zgu i su­tra po­no­vo nu­de kup­ci­ma.

Slo­bo­dan Stan­ko­vić, Be­o­grad