Од цене воћа трну зуби
Сваке године слушамо исту причу малинара. Незадовољни су откупном ценом од 120 динара по килограму. А на београдским пијацама малине продају по 400 динара за килограм. Ко се све ту уграђује? Чудно је и то што је увозна јагода била далеко јефтинија од домаће, упркос томе што је у цену увозне јагоде урачуна цена транспорта, зарада увозника, па онда зарада накупца. Када временске непогоде униште део рода, произвођачи сву штету надокнаде кроз цену на пијаци. Онда у гајбице одозго наслажу најкрупније плодове, а испод оне ситне, као да су шумске а не баштенске јагоде. Ко ту вара – накупац или сељак? Свеједно. Потрошачи на Западу немају тих проблема.
Тамо је свака воћка која се изнесе на пијацу калибрирана, и од величине и квалитета зависи и њена цена. Цене воћа су у поподневним часовима ниже, јер већ сутрадан стиже свежа роба. На пијацама у Аустрији и Немачкој продавци иду на централну тржницу, где се довози воће и поврће из Турске, Грчке, Бугарске... И све воће или поврће је исте величине. Продавац издаје фискални рачун. Купац мора да има регистровану радњу на пијаци и такође издаје фискални рачун потрошачу. Маржа је ограничена. Инспекције ригорозне. Код нас продавци ништа не раде без марже од 70 одсто. Оно што не продају, закључају у тезгу и сутра поново нуде купцима.
Слободан Станковић, Београд
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


