Parada ponosa bez podrške iz Brisela

Iako je deo slogana subotnje parade „neka ljube se istok i zapad, sever i jug”, iz saopštenja EPOA, koje potpisuje predsednica Kristin Garina, jasno je da „poljupci” moraju da imaju licencu asocijacije na čijem je čelu.

– Mi imamo jednog člana iz Srbije, koji je organizator Parade ponosa, a on ni na koji način nije uključen u organizaciju događaja zakazanog za 24. jun. Jedna od naših ključnih funkcija je da podržimo organizatore autentičnih, legitimnih prajdova koji postoje radi unapređivanja jednakosti i ljudskih prava LGBT zajednice – navodi Kristin Garina, predsednica Evropske asocijacije organizatora prajdova.

Nedvosmislena podrška organizatorima septembarskog Beograd prajda, u čije ime je prethodnih dana istupao član organizacionog odbora Goran Miletić, nije previše uzrujala Predraga Azdejkovića, predsednika Gej lezbijsko info centra, jednog od udruženja koje stoji iza subotnje parade ponosa.

– Čudno mi je što ne postoji ni minimum solidarnosti Evrope sa nama. Voleo bih da znam šta je sve to ljudima iz EPOA napričao Goran Miletić i koliko dugo ih je molio da se oglase saopštenjem. Time su nam samo obezbedili reklamu. Mi vraćamo paradu ponosa LGBT zajednici i pravimo je samo za nju i njihove prijatelje i porodice. Zato nam podrška iz Evrope ništa ne znači. Prajd u septembru se pravi za ambasadore, službenike ambasada, političare, goste iz inostranstva – ističe Azdejković. Takođe, ne smeta mu da zvanično postoji samo jedna parada ponosa, a u praksi dve takve šetnje, što ilustruje nezgrapnim poređenjem da je to „kao letnji i zimski Sveti Nikola”.

Miletić pak smatra da je parada u širem sastavu upravo svrha organizovanja prajdova.

– Dobro je da s nama budu domaći političari, jer se njima obraćamo kada tražimo prava za LGBT osobe, kao što je, na primer, pravo na sklapanje istopolnih brakova. I prisustvo ambasadora je značajan vid međunarodne podrške, a smatram da naša parada treba da bude otvorena i za pripadnike LGBT zajednice iz drugih zemalja, naročito onih gde se parade ne održavaju – argumentuje Miletić preimućstva koncepta septembarske Parade ponosa. 

Inače, prve pukotine među organizacijama koje okupljaju LGBT osobe, a koje se ne tiču samo kalendara manifestacija, široj javnosti su postale primetne u septembru 2015. kada se prajd podelio na šetajuću i stajaću frakciju. Već naredne godine, održana je junska Parada ponosa, kao alternativa septembarskoj, ali Evropska asocijacija organizatora prajdova tada nije reagovala kao što je učinila u četvrtak. 

Ipak, s vetrom u leđa koji je dunuo iz Brisela Goran Miletić, barem deklarativno, ne namerava da krene u borbu protiv „nelegitimnog junskog ponosa”.

– Svi mi se zalažemo za iste ciljeve, samo se razilazimo oko toga kada prajd treba da se održi i koga treba da pozovemo da nam se pridruži. U celom svetu postoje takve podele u LGBT populaciji, ništa to nije čudno. Srbija je centar regiona, pa su one ovde vidljivije nego, na primer, u Crnoj Gori. Mnogo toga nas spaja, eto, na primer, ponosni smo što će Ana Brnabić biti na čelu vlade, odnosno što će pripadnica LGBT zajednice biti svakodnevno u udarnim vestima – zaključuje Miletić.