Erdogan upozorava Tiranu

Posle pokušaja vojnog udara u Turskoj u julu prošle godine mnoge afričke i azijske zemlje su, pod pritiskom Ankare, zatvorile Gulenove škole koje su navodno leglo ekstremista spremnih na sve.

„Ukoliko je teroristička organizacija (Fetulaha Gulena) bila u stanju da pokuša vojni udar u Turskoj, ona to koliko već sutra može da pokuša da uradi i u Albaniji koja je mnogo manja zemlja. Pozivam roditelje u Albaniji da više ne šalju decu u njegove škole”, apelovao je Erdogan u intervjuu koji je dao jednoj lokalnoj TV stanici u Tirani, prenela je agencija Anadolija.

Prema  istanbulskim medijima, imam Gulen ima najmanje dvanaest škola u Albaniji, ali dosadašnji apeli Ankare da se na njih stavi katanac nisu prihvaćeni. U Tirani su zapravo zbunjeni pošto je sam Erdogan, dok je bio u dobrim odnosima sa imamom, kumovao njihovom otvaranju. Ali u međuvremenu se između prijatelja sve tumbe okrenulo.

U Ankari su optužili Gulena da on i njegovi sledbenici stoje iza pokušaja vojnog udara sredinom jula prošle godine. Vlada je posle toga zatvorila njegove škole, a u kazamatima su se našli mnogobrojni imamovi sledbenici koji iza sebe ima poslovnu imperiju u više od sto zemalja širom sveta u kojoj se vrte milioni, upućeniji tvrde milijarde dolara.

Erdogan i Gulen su godinama, sve doskoro, bili bliski saveznici u borbi protiv sekularnih struktura u Turskoj. Politički analitičari u Ankari čak tvrde da je uticajni imam presudno pomogao Erdoganu da se svojevremeno dokopa vlasti i napravi vanserijsku karijeru. Oni su iskopali „ratne sekire” pošto očevidno više nisu mogli da se pogode ko je gazda u 80-milionskoj Turskoj, u kojoj je Erdogan u međuvremenu učvrstio svoje pozicije.

Erdogan je posebno upozorio albanske zvaničnike da deci koja završe Gulenove škole ne dozvole da se ubace u vojsku, policiju, pravosuđe i druge državne ustanove. To se desilo u Turskoj i imamovi sledbenici su, pod njegovim nadzorom, pokušali da izvedu vojni udar u noći između 15. i 16. jula 2016. godine.

U Ankari najavljuju da će Albancima pomoći turska „Maarif fondacija” da se u saradnji sa Ministarstvom za obrazovanje deci obezbede podobne škole koje će u međuvremenu biti osnovane. Ona pomaže i drugim zemljama da se oslobode uticaja „teroriste” Gulena koji godinama živi u Americi.

Ankara ima veoma razvijene političke odnose kao i ekonomsku, vojnu i kulturnu saradnju sa Tiranom, koja je, kako se često ističe, uz Bosnu, jedan od njenih glavnih oslonaca na Balkanu. U sklopu „minaret diplomatije” Turska u albanskoj prestonici gradi jednu od najvećih bogomolja na poluostrvu, koja će moći da primi 4.500 vernika. U međuvremenu je rekonstruisano nekoliko džamija koje su bile zatvorene ili oštećene u vreme vladavine režima Envera Hodže. Na taj način Ankara želi da pomogne Albancima da se vrate svojim verskim korenima koji su bili iščupani ili pokidani pošto je 1967. godine komunistička vlast proglasila Albaniju za prvu ateističku zemlju na planeti. Mnoge džamije su uništene i pretvorene u stovarišta i prodavnice ili prepuštene ljudskom nemaru i neumoljivom zubu vremena.