Ердоган упозорава Тирану
Турска је забринута да би Албанија, у којој имам Фетулах Гулен има своје школе, могла да се суочи са државним ударом, као што се то десило пре годину дана у Анкари. Председник Тајип Ердоган је апеловао на председника Бујара Нишанија и премијера Едија Раму да ставе катанац на образовне институције чији је власник контроверзни турски верски проповедник који иза себе има школе, универзитете и медије, односно армију својих следбеника у државним структурама у више од сто земаља света.
Ово је очевидно део шире кампање коју је Анкара покренула у свету. „ФЕТО (Фетулахова терористичка организација) је веома активна у Јапану и овде представља велику претњу”, изјавио је крајем ове недеље у Токију министар спољних послова Мевлут Чавушоглу.
После покушаја војног удара у Турској у јулу прошле године многе афричке и азијске земље су, под притиском Анкаре, затвориле Гуленове школе које су наводно легло екстремиста спремних на све.
„Уколико је терористичка организација (Фетулаха Гулена) била у стању да покуша војни удар у Турској, она то колико већ сутра може да покуша да уради и у Албанији која је много мања земља. Позивам родитеље у Албанији да више не шаљу децу у његове школе”, апеловао је Ердоган у интервјуу који је дао једној локалној ТВ станици у Тирани, пренела је агенција Анадолија.
Према истанбулским медијима, имам Гулен има најмање дванаест школа у Албанији, али досадашњи апели Анкаре да се на њих стави катанац нису прихваћени. У Тирани су заправо збуњени пошто је сам Ердоган, док је био у добрим односима са имамом, кумовао њиховом отварању. Али у међувремену се између пријатеља све тумбе окренуло.
У Анкари су оптужили Гулена да он и његови следбеници стоје иза покушаја војног удара средином јула прошле године. Влада је после тога затворила његове школе, а у казаматима су се нашли многобројни имамови следбеници који иза себе има пословну империју у више од сто земаља широм света у којој се врте милиони, упућенији тврде милијарде долара.
Ердоган и Гулен су годинама, све доскоро, били блиски савезници у борби против секуларних структура у Турској. Политички аналитичари у Анкари чак тврде да је утицајни имам пресудно помогао Ердогану да се својевремено докопа власти и направи вансеријску каријеру. Они су ископали „ратне секире” пошто очевидно више нису могли да се погоде ко је газда у 80-милионској Турској, у којој је Ердоган у међувремену учврстио своје позиције.
Ердоган је посебно упозорио албанске званичнике да деци која заврше Гуленове школе не дозволе да се убаце у војску, полицију, правосуђе и друге државне установе. То се десило у Турској и имамови следбеници су, под његовим надзором, покушали да изведу војни удар у ноћи између 15. и 16. јула 2016. године.
У Анкари најављују да ће Албанцима помоћи турска „Маариф фондација” да се у сарадњи са Министарством за образовање деци обезбеде подобне школе које ће у међувремену бити основане. Она помаже и другим земљама да се ослободе утицаја „терористе” Гулена који годинама живи у Америци.
Анкара има веома развијене политичке односе као и економску, војну и културну сарадњу са Тираном, која је, како се често истиче, уз Босну, један од њених главних ослонаца на Балкану. У склопу „минарет дипломатије” Турска у албанској престоници гради једну од највећих богомоља на полуострву, која ће моћи да прими 4.500 верника. У међувремену је реконструисано неколико џамија које су биле затворене или оштећене у време владавине режима Енвера Хоџе. На тај начин Анкара жели да помогне Албанцима да се врате својим верским коренима који су били ишчупани или покидани пошто је 1967. године комунистичка власт прогласила Албанију за прву атеистичку земљу на планети. Многе џамије су уништене и претворене у стоваришта и продавнице или препуштене људском немару и неумољивом зубу времена.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


