Petsto zadruga u petsto sela

Vla­da Sr­bi­je i vi za­po­če­li ste raz­voj­ni pro­je­kat u ko­jem pla­ni­ra­te da za tri go­di­ne po­kre­ne­te ili re­vi­ta­li­zu­je­te 500 za­dru­ga u 500 srp­skih se­la. Šta že­li­te da po­stig­ne­te tim pro­jek­tom?

Vla­da Sr­bi­je po­kre­će no­vu raz­voj­nu po­li­ti­ku urav­no­te­že­nog re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja, što je im­pe­ra­tiv ka­ko bi se u bu­duć­no­sti do­bi­la bit­ka za ru­ral­ne pro­sto­re ko­ji su, ka­ko kod nas u Sr­bi­ji, ta­ko i kod vas u Hr­vat­skoj, sve na­pu­šte­ni­ji. Re­še­nje za op­sta­nak se­la i po­ljo­pri­vre­de na­la­zi se u udru­ži­va­nju pro­iz­vo­đa­ča i osni­va­nju za­dru­ga. Od 4.700 se­la u Sr­bi­ji, 1.200 la­ga­no ne­sta­je i upra­vo zbog to­ga tre­ba pred­u­ze­ti prak­tič­ne i kon­kret­ne me­re ka­ko bi mla­di osta­li da ži­ve i ra­de na se­lu.

Po­kre­ta­nje 500 po­ljo­pri­vred­nih ili ze­mljo­rad­nič­kih za­dru­ga sa­mo je deo ši­re stra­te­gi­je, jer ima­mo u pla­nu u da bu­duć­no­sti ra­di­mo i na raz­vo­ju so­ci­jal­nih, kul­tur­nih, uslu­žnih, rad­nič­kih za­dru­ga. Ko­nač­no i šted­no­kre­dit­nih, ko­je bi tre­ba­lo da fi­nan­si­ra­ju ove ko­je sam na­bro­jao, kao što je to prak­sa u broj­nim raz­vi­je­nim EU ze­mlja­ma, gde one sjaj­no funk­ci­o­ni­šu i ne­ma­ju ve­ze sa na­šim po­i­ma­njem i shva­ta­njem za­dru­ga. 

Ovih 500 za­dru­ga od­no­si se na sve ob­li­ke za­dru­ga ili sa­mo na po­ljo­pri­vred­ne?

Kre­će­mo pr­vo sa raz­vo­jem ze­mljo­rad­nič­kih za­dru­ga, a po­tom i osta­lih. Ovih 500 od­no­si se na po­ljo­pri­vred­ne.

Vi ste po­zna­ti i kao je­dan od vo­đa pro­jek­ta do­vo­đe­nja po­šta u broj­na srp­ska ma­nja se­la?

Mi ne mo­že­mo sve da gle­da­mo kroz ku­nu ili di­nar, po­sto­ji i ne­što vi­še od to­ga. Ka­da smo otva­ra­li po­šte u ma­lim srp­skim se­li­ma pr­vo smo utvr­di­li da u čak 16 op­šti­na u Sr­bi­ji ne­ma po­slov­nih ba­na­ka, jer se one vo­de is­klju­či­vo pro­fi­ta­bil­no­šću. Ako ne­ma­ju ra­ču­ni­ce i za­ra­de, one ne otva­ra­ju po­slov­ni­ce. Ali to ne zna­či da pen­zi­o­ne­ri, lju­di od 70 ili 80 go­di­na, ne tre­ba da po­di­žu svo­je pen­zi­je, da pla­ća­ju ra­ču­ne i slič­no. Osim po­šta, po­kre­nu­li smo i mo­del do­vo­đe­nja zdrav­stve­nih uslu­ga, dok­to­ra u ma­nja se­la, a ra­dim i na to­me da dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci obi­la­ze lju­de na se­lu i iz­la­ze im u su­sret i da im po­ma­žu u re­ša­va­nju ad­mi­ni­stra­tiv­nih pro­ble­ma. Sma­tra­mo i da ne sme­mo da uki­da­mo ško­le, ma­kar u ne­koj ško­li ima­li i jed­nog uče­ni­ka, jer se ne sme sve gle­da­ti kroz ra­ču­ni­cu da li se ne­što is­pla­ti ili ne.

Plan je da dr­ža­va u tri go­di­ne iz­dvo­ji 25 mi­li­o­na evra za raz­voj 500 za­dru­ga. Na ko­ji na­čin će­te da­va­ti no­vac, po ko­jem mo­de­lu?

Kre­nu­li smo od to­ga da da­nas u Sr­bi­ji ima­mo oko 4.700 se­la, te da ima oko 1.500 po­ljo­pri­vred­nih za­dru­ga, od ko­jih ne­kih 1.000 re­dov­no po­slu­je. Ima­mo oko 500 se­la ko­ja mo­gu bi­ti ključ­na za po­kre­ta­nje pro­jek­ta, a kre­će­mo od ju­ga i naj­ne­ra­zvi­je­ni­jih op­šti­na, gde je si­tu­a­ci­ja naj­te­ža. Plan nam je i da na­pra­vi­mo jed­nu za­dru­gu u oko­li­ni Be­o­gra­da. Ove go­di­ne na­pra­vi­će­mo ogled­ne pri­me­re za­dru­ga i kre­nu­ti u pri­ku­plja­nje is­ku­sta­va, a pro­je­kat će­mo raz­vi­ja­ti u ho­du. Sve ono što nas ko­či, a če­sto su to za­kon­ska re­še­nja, ni­je raz­log da ne kre­ne­mo u po­sao i da u ho­du me­nja­mo sve što je po­treb­no ka­ko bi­smo us­pe­li da po­kre­ne­mo eko­nom­ski raz­voj na se­lu. Ja sam ve­o­ma upo­ran čo­vek, što se vi­di i po to­me da sam u krat­kom ro­ku u 52 se­la otvo­rio 52 po­šte i da su svi odu­še­vlje­ni tim pro­jek­tom. No­vim za­dru­ga­ma bes­po­vrat­no će­mo da­va­ti 50.000 evra, a po­sto­je­ćim, ko­je već ra­de, do 100.000 evra. Naš za­kon do­zvo­lja­va da vi­še od pet fi­zič­kih li­ca for­mi­ra­ju po­ljo­pri­vred­nu za­dru­gu i kre­nu u po­sao. Že­li­mo ta­ko da na­pra­vi­mo spe­ci­ja­li­zo­va­ne za­dru­ge ko­je se ba­ve pro­iz­vod­njom ma­li­na, vi­ša­nja, po­vr­tar­skih kul­tu­ra, sto­čar­stvom, pro­iz­vod­njom mle­ka, si­ra i dru­gog. Za­dru­ga­ri ko­ji po­kre­nu osni­va­nje no­ve za­dru­ge mo­ra­će sim­bo­lič­no da ulo­že do 100 di­na­ra. 

Na­ve­šću vam kon­kre­tan pri­mer. U op­šti­ni Knja­že­vac dr­ža­va je po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma već da­la osnov­no sta­do od 500 ko­za, a ne­ka do­ma­ćin­stva ima­ju po 50 ko­za, što je pri­stoj­na start­na po­zi­ci­ja. Sa­da že­li­mo da oni kroz za­dru­gu kre­nu u iz­grad­nju tri mi­ni mle­ka­re, ko­je će­mo fi­nan­si­ra­ti i da u bu­duć­no­sti na­pra­ve or­ga­ni­zo­va­nu pro­iz­vod­nju i brend knja­že­vač­kog ko­zjeg si­ra.

Ka­kva je si­tu­a­ci­ja u srp­skim se­li­ma sad, ko­li­ko ih je pra­znih, na­pu­šte­nih?

Trend je za­stra­šu­ju­ći. Ima­mo po­da­tak da go­di­šnje 40.000 lju­di vi­še umre ne­go što se ro­di. Sta­ra smo na­ci­ja, ali ne­što se u po­sled­nje vre­me po­če­lo po­pra­vlja­ti, iako je vi­dlji­vo da nam se­la ne­sta­ju i ru­ral­ni pro­sto­ri osta­ju pra­zni. Za­to i ka­žem da je ovo bit­ka za se­lo i va­ro­ši­ce, a mo­žda i za ne­ka ve­ća me­sta.