Turci ne veruju Amerikancima

Podozrenje prema SAD i među političarima i među građanima se naglo povećalo posle pokušaja vojnog udara u noći između 15. i 16. jula 2016. godine. U pojedinim medijima su tada mogle da se čuju sumnje da su pučisti imali podršku pojedinih struktura u SAD ili u boljem slučaju da su u Vašingtonu znali šta se iza scene valja, ali da o tome nisu obavestili svog strateškog saveznika u Anadoliji. U Beloj kući su odlučno demantovali da su na bilo koji način umešani u događaje koji su na trenutak iz temelja potresli Tursku.

U Ankari ne mogu da oproste Beloj kući što ni godinu dana posle pokušaja puča, i pored „verodostojnih dokaza”, nisu izručili Gulena iako dve zemlje imaju sporazum o ekstradiciji kriminalaca. Osumnjičeni imam od 1999. godine živi u Pensilvaniji, gde je pobegao jer se našao na udaru tadašnjih sekularnih vlasti u Turskoj. U ministarstvu za pravosuđe SAD uopšteno kažu da „pravnici analiziraju turske dokaze” i na tome se već godinu dana sve završava. Pojedini mediji u Istanbulu tvrde da je klerik povezan sa CIA i da zbog toga nikada neće ni biti izručen iako ga u Turskoj optužuju za smrt 250 ljudi koji su stradali u noći kada je pokušan vojni udar.

Drugo, u Ankari ne mogu da oproste Pentagonu što naoružava sirijske Kurde (militantnu grupu Jedinice za zaštitu naroda), koji se istinski bore protiv džihadista Islamske države. Pitanje je, zapravo, kako bi danas izgledala mapa Sirije da nije bilo tih boraca, za koje u Turskoj kažu da su oni teroristička organizacija, da su „filijala” zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK), koja je na crnoj listi u SAD i EU. Tvrdi se takođe da oni to američko oružje već koriste protiv turske armije za šta Ankara pre svega optužuje Vašington.

„Ne može se  naoružavati jedna teroristička grupa da bi se dobila borba protiv druge terorističke grupe”, uporno upozoravaju u Ankari svog strateškog saveznika s druge strane Atlantika.

Amerikancima su bez sumnje važni odnosi i saradnja sa Turskom, ali podrška sirijskim Kurdima je jedina opcija da budu direktno prisutni i na terenu u  borbama protiv džihadista, pogotovo što se pokazalo da vazdušni napadi međunarodne koalicije na džihadiste nisu dovoljni. U Vašingtonu obećavaju da će, kada se okončaju borbe protiv pripadnika ID povući svoje naoružanje koje su dostavili kurdskim borcima. Vojni stručnjaci na to sumnjičavo vrte glavom, pogotovo kada se radi o lakom oružju.

„Politički i praktično nemoguće je povući naoružanje, sem eventualno ono najteže. Možda to Amerikanci žele, ali plašim se da će ono na kraju završiti u rukama terorističke PKK, koja se u Anadoliji godinama bori za autonomiju kurdskog naroda”, izjavio je istaknuti vojni analitičar Abdulah Agar.

Stručnjak za međunarodne odnose na Univerzitetu Kultur u Istanbulu, akademik Boro Bajraktar ima svoje objašnjenje zašto je turska javnost toliko nepoverljiva prema Amerikancima. „Građani pre svega gledaju šta Amerikanci rade a mnogo manje na to šta kažu. Javnost ne može da oprosti Vašingtonu naoružavanje sirijskih Kurda iako je državni sekretar Džejms Matis u pismu turskom ministru odbrane Fikriju Išiku obećao da će to oružje biti povučeno iz Sirije kada se okončaju borbi protiv pripadnika ID”, objašnjava akademik Bajraktar.