​ „Agent Gestapoa” koji je crtao stripove

Njegova sudbina bi ostala zaboravljena da se za njega nije zainteresovao Zdravko Zupan, istoričar stripa, koji je udružio snage sa Sašom Rakezićem, alijas Aleksandrom Zografom, strip-crtačem iz Pančeva, i svoje višegodišnje istraživanje uobličio u knjigu koju je objavio Kulturni centar Pančeva. Priča je inspirisala reditelja Đorđa Markovića da snimi dokumentarni film. Snimanje koje je trajalo sedam godina završeno je prošle nedelje i film bi uskoro trebalo da se nađe pred publikom.

– Priča o Veljku Kockaru je priča o srpskom stripu 30-ih i 40-ih godina koji je bio mnogo snažniji i bogatiji nego što se pretpostavlja. U vreme kada je strip bio novost u većem delu Evrope, ovde je postojalo nekoliko desetina strip crtača, kaže Zograf, koji pored toga što se bavi crtanjem, objavljuje grafičke albume i sarađuje sa nedeljnikom „Vreme”, izučava prošlost stripa.

„Kažu da sam opsednut prošlošću”, otvara film koji je za njega svojevrsna posveta pionirima srpskog stripa.

– Savremeni strip se u Srbiji pojavio sredinom 30-ih. To je bilo zlatno doba srpskog stripa. „Politika” je u to vreme imala važnu ulogu u njegovoj promociji kao dnevni list koji je ‘34. godine počeo da objavljuje prevode poznatih američkih stripova, a isto tako i „Politikin zabavnik” koji je pokrenut ‘39. godine. Ovo će biti naše poklanjanje pred tom istorijom.

Mladi crtači, inspirisani novim medijem, brzo su prihvatili izazov. Veljko Kockar je u Beograd stigao iz rodnog Osijeka krajem 30-ih i počeo da objavljuje svoje stripove u lokalnim strip-časopisima. Pažnju je privukao sa stripom „Kaktus bata”, čiji su junaci kaktusi u saksijama koji hodaju.

„Iako su crtani u diznijevskom stilu, tako da su vrlo simpatični, ta zarobljenost u saksiji biljke koja ipak može da hoda je neka vrsta metafore”, primećuje Rakezić.

Kockar je nastavio da objavljuje crteže u listovima koji su izlazili za vreme okupacije.

– Na osnovu naših istraživanja nikada nije objavio nijedan crtež koji bi mogao da se okarakteriše kao propaganda, pa čak ni kao politički komentar. Znamo za neke druge crtače koji su bili vrlo angažovani u nacističkom propagandnom odeljenju u Beogradu. Najistaknutiji je bio Konstantin Kuznjecov, šef propagandnog odeljenja. On je 1944. pobegao zajedno sa Nemcima jer je znao da je imao razloga da beži. Veljko je ostao u gradu i stradao je, kaže Zograf, koji se donekle poistovećuje sa sudbinom ovog strip-crtača.

– Nisam doživeo represiju kao on, ali znam šta znači stvarati unutrašnje svetove i oživljavati ih kroz crtež na papiru. Ti svetovi koji su postojali u njemu prekinuti su na tako strašan način, dodaje dok se sprema za poslednju scenu koju četvoročlana ekipa snima u zabavnom parku iza hotela Jugoslavija.

Strip je ponovo obnovljen nakon rata. Posle svađe Tita i Staljina državna politika se okrenula prema Zapadu, a strip je bio jedan od nosilaca zapadne kulture koja je brzo bila prihvaćena. „Politikin zabavnik” je obnovljen 50-ih, a strip je našao put do velikog broja publikacija i nastavio da se razvija. Uprkos nepovoljnim okolnostima krajem prošlog veka, kada su novi ratovi desetkovali jugoslovensku strip-scenu, opstao je do danas.

– Iako nisu dobra vremena za bilo šta što izlazi na papiru, ima mnogo mladih koji se bave stripom. To govori da je ovde strip duboko ukorenjen i baš zbog toga je važno govoriti o tradiciji. Postoje oni koji su se time bavili na istom prostoru, u istom gradu, koji su pre nas hodali istim ulicama, kaže ovaj dobar poznavalac.

Domaći strip je pre rata bio prevođen u čitavom nizu zemalja, od Francuske preko Bugarske, Poljske, Švedske i Danske, do Argentine i Brazila.

– U ovim zemljama su izlazile strip-revije, u kojima su se pojavljivali i stripovi naših autora. U to vreme stripovi nisu bili potpisivani, tako da niko nije znao da su to autori iz Srbije.

Njihovi crteži našli su se u svetskim strip-revijama zahvaljujući distributerskoj kući „Univerzum pres” čije je središte bilo u Parizu i Beogradu. „Tek sada, zahvaljujući internetu, otkrivamo crteže srpskih autora objavljenih u svetu čiji rad poznajemo”, kaže Zograf.

„Naš strip je do mnogih zemalja dolazio pre nego naša književnost”, ističe sa izvesnim ponosom autor koji i sam spada u one čije su delo prepoznali u svetu. Njegovo istraživanje po arhivama i interesovanje za prošlost se nastavlja, o čemu svedoči i najnovija zbirka stripova „Mala otkrića”.