Putin pred kamerom Olivera Stouna

Kao mnogo toga što je vezano za Rusiju, njenu prošlost i sadašnjost, tako je i predstava o Putinu na Zapadu poput lika u krivom ogledalu. „Car”, „diktator”, „kasapin”, „moskovski Rambo”– samo su neki od epiteta koji idu uz njegovo ime u dramaturgiji zapadnih medija.

Oliver Stoun je hteo da njegova kamera tumači umesto njega. Reditelj antiratnih filmova „Vod” i „Rođen 4. jula”, dobitnik četiri Oskara, tokom dve godine je intervjuisao Putina u pauzama njegovih državničkih poslova. Stoun ga je pitao o njegovom usponu na čelo države, o vezama sa američkim predsednicima, o nasleđu Sovjetskog Saveza, Edvardu Snoudenu, NATO-u, ratu u Siriji i ruskoj poziciji u Ukrajini. Za reditelja je važan gest, izraz lica sagovornika koliko i ono šta govori. „Sa sagovornikom treba da budete nežni, kao sa ženom. To radim sa glumcima, pokušavam da izvučem najbolje iz njih”, objašnjava u jednom od poslednjih intervjua odgovarajući na kritike zapadnih novinara da se stavio u službu Putinove propagande. Neki od njih su priznali da nisu ni videli film. Američki reditelj smatra da je propaganda ne dozvoliti da se čuje druga strana i njeni argumenti, ostati zarobljenik paranoje o ruskoj opasnosti.

Stoun zna nešto o tome. Sa nepunih 20 godina služio je u američkoj vojsci u Vijetnamu. Rođen je u vreme makartizma, najvećeg lova na veštice u modernoj američkoj istoriji, kada su na meti bili politički neistomišljenici, najčešće levo orijentisani intelektualci i umetnici, među kojima i oni iz Holivuda. Stouna danas nazivaju „poslednjim levičarem Holivuda”. Dokumentarni film o Putinu govori koliko o ruskom predsedniku toliko i o njemu. U SAD se prikazuje u trenutku kada je cela nacija opsednuta rijalitijem o ruskoj umešanosti u američke izbore.

„Vreme je da paranoja prestane. Dosta je bilo”, napisao je Stoun krajem prošle godine u kratkom tekstu koji je objavio na svojoj fejsbuk stranici povodom tvrdnji da su Rusi pomogli Trampu da osvoji izbore. „Kao orvelijansko predskazanje nikad se nije zaustavila i mogu da vam garantujem da nikada neće – ukoliko mi koji sebe pronalazimo u ovom egzistencijalnom pitanju ne kažemo dosta”, stoji u ovom tekstu.

U ratu je sa američkim establišmentom, sa politikom koja se vodi u Vašingtonu. „Diktatura novca i rata”, to je njegova definicija SAD danas. „Pohlepa je dobra, pohlepa se isplati”, napisao je još 80-ih u scenariju za film „Lice s ožiljkom”, opisujući ukratko duh Vol strita.

Putin i Rusi imaju pravo kada SAD doživljavaju kao pretnju, smatra on, iako je zapadna javnost najčešće uverena u suprotno.

„Amerikanci imaju deset puta veći vojni budžet od Rusa. O kojoj opasnosti pričamo?”, izjavio je u intervjuu koji je dao uoči francuske premijere intervjua sa Putinom. Ruski predsednik u jednom od razgovora kaže kako su se nakon pada Sovjetskog Saveza SAD pronašle u ulozi predvodnika takozvanog „slobodnog sveta” i pomislile da im je sve dopušteno,

Ratnohuškačka priroda američke administracije je opasnost za svet, smatra Stoun. SAD, kaže, imaju tendenciju da ulaze u ratove bez razloga i u tome ne vidi razliku između Buša, Obame, Hilari Klinton i Donalda Trampa. „Verujemo u rat, verujemo u bombe. Amerikanci nisu ni svesni broja civila koje su ubili Amerikanci”.

Figure predsednika, onih koji odlučuju o sudbini naroda, o ratu i miru, odavno interesuju Stouna. Kenedi, Nikson i Džordž Buš su junaci njegovih igranih filmova.

U dokumentarnom filmu o južnoameričkim liderima koji su nudili alternativu američkoj dominaciji kontinentom reč je dao Hugu Čavezu, Evi Moralesu, Raulu Kastru, Luli de Silvi…

Iz filma u film njegova oštrica nije otupela. U serijalu „Neispričana istorija SAD” iz 2012. godine suprotstavlja se diznijevskoj verziji američke istorije. U igranom filmu „Snouden”, zasnovanom na priči najpoznatijeg američkog agenta koji je otkrio svetu kako obaveštajna služba za koju je radio špijunira ceo svet, bavi se orvelovskom stranom sistema. Snouden je jedna od tema razgovora sa Putinom. Ruski predsednik se ne slaže sa onim što je uradio, ali smatra da je to njegovo pravo. Kada se kao bivši agent KGB-a nije slagao sa „firmom” (u vreme pokušaja vojnog puča protiv Gorbačova) podneo je ostavku.

Stoun mu daje priliku da odgovori na najčešće kritike koje su mu upućene, da Rusija nije demokratija, da je tradicionalno autoritarna država, da parlament ne donosi ključne odluke, da opozicija ima ograničen pristup medijima i da njegova partija u njima dominira. Američki reditelj nabraja Putinove zasluge od kada je na čelu države – porastao je bruto domaći proizvod, zaustavio je rat u Čečeniji, divlju privatizaciju… Pita ga o Ukrajini, o Siriji. U segmentu koji je izazvao najviše odjeka uzvraća na Putinovu seksističku opasku da ne gubi nerve kao žene „kada imaju loše dane”. Stoun mu kaže: „U Rusiji postoji mačo tradicija”, na šta ruski predsednik odgovara: „Možda ste u pravu, ali situacija ne može da se poredi sa nekim muslimanskim zemljama u kojima se homoseksualnost kažnjava smrću” i dodaje: „Naše društvo je prilično liberalno”.

Stoun je jedan od retkih reditelja i intelektualaca koji ima slobodu da pravi filmove koje želi i govori ono što misli. U nedavnom komentaru na fesjbuku, Stoun je nazvao intervjue sa Putinom vrhuncem svog neobičnog života američkog filmskog stvaraoca.