Путин пред камером Оливера Стоуна

Као много тога што је везано за Русију, њену прошлост и садашњост, тако је и представа о Путину на Западу попут лика у кривом огледалу. „Цар”, „диктатор”, „касапин”, „московски Рамбо”– само су неки од епитета који иду уз његово име у драматургији западних медија.

Оливер Стоун је хтео да његова камера тумачи уместо њега. Редитељ антиратних филмова „Вод” и „Рођен 4. јула”, добитник четири Оскара, током две године је интервјуисао Путина у паузама његових државничких послова. Стоун га је питао о његовом успону на чело државе, о везама са америчким председницима, о наслеђу Совјетског Савеза, Едварду Сноудену, НАТО-у, рату у Сирији и руској позицији у Украјини. За редитеља је важан гест, израз лица саговорника колико и оно шта говори. „Са саговорником треба да будете нежни, као са женом. То радим са глумцима, покушавам да извучем најбоље из њих”, објашњава у једном од последњих интервјуа одговарајући на критике западних новинара да се ставио у службу Путинове пропаганде. Неки од њих су признали да нису ни видели филм. Амерички редитељ сматра да је пропаганда не дозволити да се чује друга страна и њени аргументи, остати заробљеник параноје о руској опасности.

Стоун зна нешто о томе. Са непуних 20 година служио је у америчкој војсци у Вијетнаму. Рођен је у време макартизма, највећег лова на вештице у модерној америчкој историји, када су на мети били политички неистомишљеници, најчешће лево оријентисани интелектуалци и уметници, међу којима и они из Холивуда. Стоуна данас називају „последњим левичарем Холивуда”. Документарни филм о Путину говори колико о руском председнику толико и о њему. У САД се приказује у тренутку када је цела нација опседнута ријалитијем о руској умешаности у америчке изборе.

„Време је да параноја престане. Доста је било”, написао је Стоун крајем прошле године у кратком тексту који је објавио на својој фејсбук страници поводом тврдњи да су Руси помогли Трампу да освоји изборе. „Као орвелијанско предсказање никад се није зауставила и могу да вам гарантујем да никада неће – уколико ми који себе проналазимо у овом егзистенцијалном питању не кажемо доста”, стоји у овом тексту.

У рату је са америчким естаблишментом, са политиком која се води у Вашингтону. „Диктатура новца и рата”, то је његова дефиниција САД данас. „Похлепа је добра, похлепа се исплати”, написао је још 80-их у сценарију за филм „Лице с ожиљком”, описујући укратко дух Вол стрита.

Путин и Руси имају право када САД доживљавају као претњу, сматра он, иако је западна јавност најчешће уверена у супротно.

„Американци имају десет пута већи војни буџет од Руса. О којој опасности причамо?”, изјавио је у интервјуу који је дао уочи француске премијере интервјуа са Путином. Руски председник у једном од разговора каже како су се након пада Совјетског Савеза САД пронашле у улози предводника такозваног „слободног света” и помислиле да им је све допуштено,

Ратнохушкачка природа америчке администрације је опасност за свет, сматра Стоун. САД, каже, имају тенденцију да улазе у ратове без разлога и у томе не види разлику између Буша, Обаме, Хилари Клинтон и Доналда Трампа. „Верујемо у рат, верујемо у бомбе. Американци нису ни свесни броја цивила које су убили Американци”.

Фигуре председника, оних који одлучују о судбини народа, о рату и миру, одавно интересују Стоуна. Кенеди, Никсон и Џорџ Буш су јунаци његових играних филмова.

У документарном филму о јужноамеричким лидерима који су нудили алтернативу америчкој доминацији континентом реч је дао Хугу Чавезу, Еви Моралесу, Раулу Кастру, Лули де Силви…

Из филма у филм његова оштрица није отупела. У серијалу „Неиспричана историја САД” из 2012. године супротставља се дизнијевској верзији америчке историје. У играном филму „Сноуден”, заснованом на причи најпознатијег америчког агента који је открио свету како обавештајна служба за коју је радио шпијунира цео свет, бави се орвеловском страном система. Сноуден је једна од тема разговора са Путином. Руски председник се не слаже са оним што је урадио, али сматра да је то његово право. Када се као бивши агент КГБ-а није слагао са „фирмом” (у време покушаја војног пуча против Горбачова) поднео је оставку.

Стоун му даје прилику да одговори на најчешће критике које су му упућене, да Русија није демократија, да је традиционално ауторитарна држава, да парламент не доноси кључне одлуке, да опозиција има ограничен приступ медијима и да његова партија у њима доминира. Амерички редитељ набраја Путинове заслуге од када је на челу државе – порастао је бруто домаћи производ, зауставио је рат у Чеченији, дивљу приватизацију… Пита га о Украјини, о Сирији. У сегменту који је изазвао највише одјека узвраћа на Путинову сексистичку опаску да не губи нерве као жене „када имају лоше дане”. Стоун му каже: „У Русији постоји мачо традиција”, на шта руски председник одговара: „Можда сте у праву, али ситуација не може да се пореди са неким муслиманским земљама у којима се хомосексуалност кажњава смрћу” и додаје: „Наше друштво је прилично либерално”.

Стоун је један од ретких редитеља и интелектуалаца који има слободу да прави филмове које жели и говори оно што мисли. У недавном коментару на фесјбуку, Стоун је назвао интервјуе са Путином врхунцем свог необичног живота америчког филмског ствараоца.