Od Magareva ne osta ni magare

Prokuplje – U jednoj povelji iz 1395. godine kneginja Milica napisala je da poklanja manastiru Svetog Pantelejmona na Atosu vinograde „va grade svjatago Prokopija”, što je prvo pominjanje Prokuplja u pisanim dokumentima. Drevni grad na Toplici, ipak, mnogo je stariji. Na primer, arheolozi smatraju da je ovdašnja Saborna crkva s kraja devetog ili s početka desetog veka, a postoje i izvori prema kojima se grad u doba Rimljana nazivao Hameum. Kako se zvao u doba Nemanjića, nije poznato. Narodna predanja kažu da je ovo bio grad Jug-Bogdana i rodno mesto njegove ćerke, kneginje Milice, pa je, otud, ona i mogla da poklanja vinograde.

Da je ovo bio vinogradarski kraj, svedoči i naziv autohtone vrste vinove loze – prokupca, od čijeg grožđa se dobija izuzetno kvalitetno crno vino, koje je do sredine prošlog veka imalo jedno od najznačajnijih mesta na evropskom tržištu kvalitetnih vina. Na hiljade hektara pod vinogradima na Sokolici, Gubi, Piramidi, Turskoj strani, Crkvenom potoku, Vršniku, Pojatama, Draganji, Beloj Vodi, Vodicama, Đurevcu i okolnim selima nestalo je sedamdesetih godina prošloga veka, kada su u Prokuplju otvorene velike fabrike, koje su upošljavale po nekoliko hiljada radnika. Mnogi su pohrlili u hale, videvši u „državnom“ poslu mogućnost za bolji život. Danas, od svih fabrika, rade tek dve-tri, sa po stotinak radnika.

A u vreme pre industrijalizacije, onaj ko nije imao vinograd i magare nije mogao da sebe smatra uglednim Prokupčaninom. Jer, s obzirom na to da su svuda oko grada brda, ova životinja, koja ne traži ni mnogo hrane, niti je izbirljiva, bila je izuzetno korisna i omiljena. Nišlije i Leskovčani, koji su s Prokupčanima vazda „ratovali” oko toga u kom se gradu živi lepše, zbog magaraca su komšijsku varoš prozvali – Magarevo.

Magare deca mogu da vide samo na slikama, a ni Prokuplje više niko ne zove Magarevo. Međutim, u poslednje vreme Prokupčani se vraćaju vinogradarskim poslovima svojih predaka, obnavljaju čokote, a nikle su i nove vinarije.

U Prokuplju je sada u toku akcija da se putem konkursa prikupe najbolje ideje za izradu suvenira grada. Jedan od predloga je da to upravo bude – magare. Akademski vajar Čedomir Ristić kaže za „Politiku“ da je on još pre nekoliko godina uradio idejni projekat za spomenik magarcu u centru Prokuplja, ali da nije naišao na razumevanje ondašnje vlasti.

– Mislili su da ja, kao rođeni Kruševljanin, hoću da se narugam Prokupčanima – kaže Ristić, koji sada ponovo priprema realizaciju skulpture, a magarac bi bio centralna figura. Inače, za to se otvorila idealna prilika: u glavnoj ulici, koja je nedavno renovirana i pretvorena u pešačku zonu, po nečijem nalogu, podignuta je piramida od crnog mermera sa svetlećim vrhom, baš kao na banknoti od jednog dolara! To je ogorčilo Prokupčane, a ovdašnja crkva je i zvanično protestovala. Piramida je uklonjena, a vajar Ristić se nada da će njegovo „zlatno magarence“ sada konačno doći do izražaja.