Од Магарева не оста ни магаре

Прокупље – У једној повељи из 1395. године кнегиња Милица написала је да поклања манастиру Светог Пантелејмона на Атосу винограде „ва граде свјатаго Прокопија”, што је прво помињање Прокупља у писаним документима. Древни град на Топлици, ипак, много је старији. На пример, археолози сматрају да је овдашња Саборна црква с краја деветог или с почетка десетог века, а постоје и извори према којима се град у доба Римљана називао Хамеум. Како се звао у доба Немањића, није познато. Народна предања кажу да је ово био град Југ-Богдана и родно место његове ћерке, кнегиње Милице, па је, отуд, она и могла да поклања винограде.

Да је ово био виноградарски крај, сведочи и назив аутохтоне врсте винове лозе – прокупца, од чијег грожђа се добија изузетно квалитетно црно вино, које је до средине прошлог века имало једно од најзначајнијих места на европском тржишту квалитетних вина. На хиљаде хектара под виноградима на Соколици, Губи, Пирамиди, Турској страни, Црквеном потоку, Вршнику, Појатама, Драгањи, Белој Води, Водицама, Ђуревцу и околним селима нестало је седамдесетих година прошлога века, када су у Прокупљу отворене велике фабрике, које су упошљавале по неколико хиљада радника. Многи су похрлили у хале, видевши у „државном“ послу могућност за бољи живот. Данас, од свих фабрика, раде тек две-три, са по стотинак радника.

А у време пре индустријализације, онај ко није имао виноград и магаре није могао да себе сматра угледним Прокупчанином. Јер, с обзиром на то да су свуда око града брда, ова животиња, која не тражи ни много хране, нити је избирљива, била је изузетно корисна и омиљена. Нишлије и Лесковчани, који су с Прокупчанима вазда „ратовали” око тога у ком се граду живи лепше, због магараца су комшијску варош прозвали – Магарево.

Магаре деца могу да виде само на сликама, а ни Прокупље више нико не зове Магарево. Међутим, у последње време Прокупчани се враћају виноградарским пословима својих предака, обнављају чокоте, а никле су и нове винарије.

У Прокупљу је сада у току акција да се путем конкурса прикупе најбоље идеје за израду сувенира града. Један од предлога је да то управо буде – магаре. Академски вајар Чедомир Ристић каже за „Политику“ да је он још пре неколико година урадио идејни пројекат за споменик магарцу у центру Прокупља, али да није наишао на разумевање ондашње власти.

– Мислили су да ја, као рођени Крушевљанин, хоћу да се наругам Прокупчанима – каже Ристић, који сада поново припрема реализацију скулптуре, а магарац би био централна фигура. Иначе, за то се отворила идеална прилика: у главној улици, која је недавно реновирана и претворена у пешачку зону, по нечијем налогу, подигнута је пирамида од црног мермера са светлећим врхом, баш као на банкноти од једног долара! То је огорчило Прокупчане, а овдашња црква је и званично протестовала. Пирамида је уклоњена, а вајар Ристић се нада да ће његово „златно магаренце“ сада коначно доћи до изражаја.