EU zaposlila tekstilce

Otkako im je početkom jula 2005. zvanični Brisel širom otvorio vrata, srpski tekstilci sve više oblače Evropljane. Naime, pre dve godine potpisan Sporazum o trgovini tekstilnim proizvodima između EU i Srbije, inače prvi takav ugovor naše zemlje sa ujedinjenom Evropom, preporodio je domaće konfekcionare. Posla je sve više, a prosečna vrednost mesečnog izvoza odeće u ovoj godini veća je 2,6 puta nego 2004. uz značajan suficit.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od početka januara do kraja jula 2007. srpski konfekcionari su strancima prodali robu za 182 miliona evra, što je 50 odsto više nego u celoj 2004. i gotovo kao u celoj 2006. godini. Ako se očekivanoj vrednosti izvoza odeće do kraja 2007. od oko 320 miliona evra doda i očekivani izvoz prediva i tkanina vredan oko 65 miliona evra, ukupan ovogodišnji izvoz tekstila iz Srbije približiće se sumi od oko 400 miliona evra.

Vesna Vasiljević, v. d. sekretara Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije, ipak tvrdi da naši tekstilci mogu i moraju više. Jer, prema jednoj računici, da bi dostigli produktivnost evropskih kolega, sa postojećim brojem zaposlenih vrednost njihovog godišnjeg izvoza trebalo bi da dostigne oko 700 miliona evra.

– Već u prvoj godini primene Sporazuma o tekstilu sa EU, kojim su ukinuta sva ograničenja na uvoz tekstilnih proizvoda poreklom iz Srbije, vrednost našeg izvoza je premašila oko 300 miliona dolara, što je trećina rekordnog iznosa s kraja devedesetih godina prošlog veka – kaže Vasiljević. – Za povećanje konkurentnosti i izvoza, a time i zarada, ima mnogo toga što tekstilci moraju da urade sami, ali treba da im pomogne i država. Za početak, a to ništa ne košta, srpska politička elita mogla bi da im obezbedi bar veći stepen političke stabilnosti.

Upravo zbog političkih previranja proteklih godina strani partneri sa domaćim proizvođačima nisu ugovarali poslove na duži rok, mnogi su odustajali od posla, što se ponovilo i u prvoj polovini ove godine, tvrdi naša sagovornica. Zbog toga stranci potpisuju ugovore u poslednji čas, kad više ne mogu da nađu sigurnijeg partnera. Ugovaraju se manje količine na kraći rok, po pravilu komplikovanije za izradu manje isplative.

– Odavno se zna da su naši stručnjaci i radnici u ovoj grani veoma cenjeni u Evropi, a u poslednje vreme nam naruku idu i neke nove okolnosti – dodaje naša sagovornica. – Sa prijemom Bugarske i Rumunije u EU proizvodnja odeće u tim zemljama će biti skuplja. Zato se kupci i partneri za doradne poslove okreću nama. Pored toga, kilovat električne energije u Srbiji je četiri puta jevtiniji nego u EU. Jevtinija je i naša radna snaga, ali ta činjenica nikako ne treba da bude naša jedina prednost, već dobra organizacija posla, umeće naših radnika i moderna oprema, koja za sada nedostaje.

Upravo navedene prednosti, ističe Vesna Vasiljević, ali i sporazum Srbije sa Rusijom o trgovini bez carina, kao i status "najpovlašćenije nacije", koji od 2004. opet imamo u trgovini sa SAD, privukle su više stranih investitora, naročito iz Italije. Privatizovali su mnoga tekstilna preduzeća i fabrike obuće, ali ima nekoliko grinfild investicija, kao što je nova fabrika "Pompee" u Zrenjaninu, i "Golden ledi" u Valjevu.