ЕУ запослила текстилце

Откако им је почетком јула 2005. званични Брисел широм отворио врата, српски текстилци све више облаче Европљане. Наиме, пре две године потписан Споразум о трговини текстилним производима између ЕУ и Србије, иначе први такав уговор наше земље са уједињеном Европом, препородио је домаће конфекционаре. Посла је све више, а просечна вредност месечног извоза одеће у овој години већа је 2,6 пута него 2004. уз значајан суфицит.

Према подацима Републичког завода за статистику, од почетка јануара до краја јула 2007. српски конфекционари су странцима продали робу за 182 милиона евра, што је 50 одсто више него у целој 2004. и готово као у целој 2006. години. Ако се очекиваној вредности извоза одеће до краја 2007. од око 320 милиона евра дода и очекивани извоз предива и тканина вредан око 65 милиона евра, укупан овогодишњи извоз текстила из Србије приближиће се суми од око 400 милиона евра.

Весна Васиљевић, в. д. секретара Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће Привредне коморе Србије, ипак тврди да наши текстилци могу и морају више. Јер, према једној рачуници, да би достигли продуктивност европских колега, са постојећим бројем запослених вредност њиховог годишњег извоза требало би да достигне око 700 милиона евра.

– Већ у првој години примене Споразума о текстилу са ЕУ, којим су укинута сва ограничења на увоз текстилних производа пореклом из Србије, вредност нашег извоза је премашила око 300 милиона долара, што је трећина рекордног износа с краја деведесетих година прошлог века – каже Васиљевић. – За повећање конкурентности и извоза, а тиме и зарада, има много тога што текстилци морају да ураде сами, али треба да им помогне и држава. За почетак, а то ништа не кошта, српска политичка елита могла би да им обезбеди бар већи степен политичке стабилности.

Управо због политичких превирања протеклих година страни партнери са домаћим произвођачима нису уговарали послове на дужи рок, многи су одустајали од посла, што се поновило и у првој половини ове године, тврди наша саговорница. Због тога странци потписују уговоре у последњи час, кад више не могу да нађу сигурнијег партнера. Уговарају се мање количине на краћи рок, по правилу компликованије за израду мање исплативе.

– Одавно се зна да су наши стручњаци и радници у овој грани веома цењени у Европи, а у последње време нам наруку иду и неке нове околности – додаје наша саговорница. – Са пријемом Бугарске и Румуније у ЕУ производња одеће у тим земљама ће бити скупља. Зато се купци и партнери за дорадне послове окрећу нама. Поред тога, киловат електричне енергије у Србији је четири пута јевтинији него у ЕУ. Јевтинија је и наша радна снага, али та чињеница никако не треба да буде наша једина предност, већ добра организација посла, умеће наших радника и модерна опрема, која за сада недостаје.

Управо наведене предности, истиче Весна Васиљевић, али и споразум Србије са Русијом о трговини без царина, као и статус "најповлашћеније нације", који од 2004. опет имамо у трговини са САД, привукле су више страних инвеститора, нарочито из Италије. Приватизовали су многа текстилна предузећа и фабрике обуће, али има неколико гринфилд инвестиција, као што је нова фабрика "Помпее" у Зрењанину, и "Голден леди" у Ваљеву.