Rimski bog je Jupiter, a francuski Makron

Naime, najmlađi francuski predsednik Emanuel Makron povukao je redak potez govoreći pred parlamentom u simboličnom zdanju iz 17. veka.

U raskošnoj palati je pred zakonodavcima rekao da želi novi radikalni put za Francusku. Frans 24 prenosi da je obećao da će na jesen ukinuti vanredno stanje koje je na snazi još od terorističkog napada u novembru 2015. godine.

„Vratiću slobode narodu ukidanjem vanrednog stanja ove jeseni, jer su ove slobode preduslov postojanja snažne demokratije”, poručio je predsednik. Obećao je da će, prenosi Rojters, omogućiti da se građani izjasne na referendumu ukoliko parlament ne bude dovoljno brzo glasao o važnim institucionalnim reformama.

„Želim da sve duboke promene koje su preko potrebne našim institucijama budu okončane u roku od godinu dana i o njima će, ako bude potrebe, na kraju odlučiti birači”, rekao je Makron.

Šef Jelisejske palate je zaključio da je država bila na pogrešnom koloseku jer je više volela ustaljena pravila od novih inicijativa i predložio da se broj poslanika u oba doma smanji za trećinu.

Makron je govor iskoristio da izloži svoju viziju Francuske tokom retkog zajedničkog zasedanja Nacionalne skupštine i Senata. Poslanici oba doma, podseća Frans 24, obično se pozivaju da zajedno zasedaju samo u vreme nacionalnih kriza, dok Makron namerava da okupljanje organizuje jednom godišnje. Ali, dok dobar deo javnosti odobrava ovu ideju, kritičari potez predsednika tumače kao još jedan u nizu dokaza njegovog „kraljevskog stila vladavine”.

Dok se njegov prethodnik Fransoa Oland trudio da stvori imidž „gospodina normalnog”, kritičari stiču utisak da Makron zamišlja da je ništa manje do francuska verzija rimskog boga Jupitera. Štaviše, oni su jučerašnji nesvakidašnji Makronov potez nazvali prvim činom neprikosnovenog predsedništva. Tako list „Liberasion” u jučerašnjem broju na naslovnici Makrona predstavlja kao božanstvo koje pozira u rimskom stilu držeći u desnoj ruci grom – Jupiterovo obeležje. Uredništvo lista mu je nadenulo i nadimak „Manupiter” (spojivši njegov nadimak i de imena kralja bogova). Poređenjem mladog predsednika sa Jupiterom, vrhovnim bogom u rimskoj mitologiji, „Liberasion” drži stranu kritičarima koji tvrde da Makron uspostavlja monarhistički stil dodatno šireći opseg ionako velikih predsedničkih ovlašćenja uvođenjem u parlament političkih laika koje će lako oblikovati. Po ovoj školi mišljenja, ako je Jupiter rimski kralj bogova, ispada da je francuski Makron.

Ovaj osećaj nelagodan je velikom delu javnosti, pogotovu nakon njegovog jučerašnjeg govora, jer im se čini da je sada vlast još više koncentrisana u rukama jednog čoveka.

Ali dok oni ovo ponašanje smatraju arogantnim, drugi kažu da najmlađi lider još od Napoleona zapravo osvežava tradicionalnu formu autoriteta. Govoreći u studiju Frans 24 Nikolas Dangan, direktor Francuskog instituta za međunarodne i strateške poslove (IRIS), kaže da nije reč o Makronu već o ustavu koji ovu mogućnost predviđa od 2008. godine. Direktor IRIS-a kaže da je predsednikov posao da postavi kurs u narednih pet godina, dok je premijerov da iznađe način da dođe tamo gde treba.

„Poslednja dva predsednika ponašali su se kao premijeri a ne kao predsednici. Makron se za razliku od njih ponaša kao pravi šef države. On koristi pravo da se kao predsednik obrati skupštini, što takođe nije njegov izum”, objašnjava Dangan.

Još se Šarl de Gol obraćao parlamentu na samom početku vladavine kako bi predstavio svoje ideje.

Dangan smatra da je dobro da o jačanju bezbednosti, obrazovanja i smanjenju nezaposlenosti predsednik na početku mandata govori pred parlamentom.

Pojedini politički analitičari se takođe slažu da on oživljava dimenziju francuske politike – autoritet države inkarniran u figuri predsednika koju zemlja nije videla od Šarla de Gola.