Raste li uticaj Turske i Saudijske Arabije u BiH

Uporedo sa ustaljenim polemikama, omiljenim ušima javnosti jer su obojene intrigantnim rivalitetom Amerike i Rusije, sve se učestalije mnogi brinu i zbog pozicioniranja Turske i Saudijske Arabije u regionu, a posebno u BiH.

U zemlji koja na vrhu poretka ima visokog predstavnika, koji u upravljanju i dirigovanju procesima sarađuje sa Savetom za sprovođenje mira, u kom sede predstavnici velikih država, na rast uticaja Turske i Arabije, i sledstveno slabljenje uticaja EU na region, upozorava i ministar odbrane Austrije Hans Peter Doskocil.

U intervjuu nemačkom dnevniku „Velt”, Doskocil je čak prepoznao da je tu reč o „prikrivenoj islamizaciji”. Apelovao je stoga na Nemačku i druge države da povećaju svoje angažovanje u regionu.

„Vidimo islamizaciju na Balkanu od koje nas podilaze žmarci”, grmi ovaj uticajni političar i dodaje da je takav razvoj situacije „vrlo zabrinjavajući”. Veruje da Turska pokušava da investicijama ili renoviranjem džamija u Banjaluci, Sarajevu, Prizrenu i Prištini proširi svoj politički uticaj.

„Bili smo ovde, sada smo ovde i ostajemo ovde”, govorio je u ime 70 miliona Turaka bivši turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu, na otvaranju Ferhadije u Banjaluci sredinom minule godine.

Ma koliko zamagljena ostajala zabrinutost zbog kupovine zemlje oko Sarajeva od strane Arapa, izvesno je da u nekoj meri takvih pojava zaista ima, a pojedini zvaničnici, čak i oni iz reda bošnjačkog naroda brinu da je to postalo „masovna pojava”. Među njima i političar Fahrudin Radončić, bivši ministar bezbednosti BiH, koji je rekao kako neko „može neko doseljavati Arape, omogućavati kupovinu kuća u nadi da će to legalizovati kao natalitetsku politiku, ne bi li se neki učinili manjinom” ili „gurati Erdogana i od sebe praviti vazala”.

Bezbednosno interesantna džamija kralja Fahda u Sarajevu, izgrađena novcem Saudijske Arabije, jedan je u nizu dokaza kojim zagovarači takvih tvrdnji potkrepljuju teze, uz povremene bombastične medijske procene kako po BiH „vršlja hiljade agenata islamskih zemalja”.

Uz poznate opasnosti od terorizma, kroz zaživelo širenje ideologije vehabizma i radikalno izučavanje islama po selima u Federaciji BiH. Nije možda sasvim isključeno ni to da su i pretnje o uplivu Turske i Arabije takođe sračunate s nekim ciljem i pratećim interesima, pa su možda i preuveličane, u jednakoj meri koliko je moguće i to da su stvari uistinu otišle predaleko – dok su u evropskim zemljama bili zaokupljeni Srbima kao jedinim problemom u BiH. Sve dok opasnosti nisu došle i pred vrata same Evrope. Cinici bi mogli primetiti – onako kako je i francuski filozof i akademik Alen Finkelkrot bio opsednut Srbima koji tokom rata „obrezuju muslimane”, ne videvši u to vreme i to da su prvi odredi Al Kaide sekli glave srpskim civilima po BiH. Sve dok opasnosti od terorizma nisu zakucala i na vrata Francuske, kada je do te mere okrenuo ploču, da je počeo citirati i Mišela Uelbeka iz „Pokoravanja”, dela u kom je francuski pisac izneo podrobnu fikciju „islamizacije Evrope”, pa je Finkelrot u Sarajevu, koje je tokom rata zdušno branio u političkom smislu, proglašen „islamofobom”.

Da u Evropi ima zabrinutosti, indirektno je potvrdio i Kristijan Helbah, komesar MSP Nemačke, rekavši nedavno za „Nezavisne” da je BiH pitanje koje je veoma važno za našu vlastitu unutrašnju bezbednost: „Imamo neposredno na našoj granici slabe države koje mogu postati plodno tlo za organizovani kriminal i ekstremističke pokrete.”

A da Evropa brine, pa zbog toga možda i menja prioritete i odnos prema BiH, neki pronalaze i u naznakama promene strategije EU u pristupu ovoj zemlji, među njima i Mladen Ivanić, predsedavajući Predsedništva BiH, koji je pre neki dan podsetio kako je ranije svedočio stavovima pojedinih evropskih diplomata koji su govorili kako posle Hrvatske desetlećima neće biti novog prijema.

To se, uveren je Ivanić, primetno menja i pojašnjava: „Posle migrantske krize videli su šta Balkan znači. Videli su opasnosti i od nove migrantske krize odavde, ne u ratovima, već zbog odlazaka ljudi. Zato sam im govorio – ne budete li vi prisutni u BiH, doći će neke druge zemlje i drugi uticaji, ne mislim na Rusiju, već recimo Saudijsku Arabiju, Tursku... I mislim da je ta poruka prihvaćena.”