Fobije i politika na istoj listi

Obećao je u predizbornoj kampanji, bezuspešno pokušao da sprovede u delo u januaru, a u junu se čini da je uspeo – Donald Tramp je za sada sprečio jedan deo muslimanske populacije da uđe u SAD. Ukoliko ne prilože kredibilni dokaz o porodičnim ili poslovnim konekcijama sa građanima SAD-a, državljani Irana, Sirije, Jemena, Sudana, Libije i Somalije ne mogu da stupe na američko tlo. Posmatrajući kako se odluka Vrhovnog suda, koju je Tramp nazvao pobedom za nacionalnu bezbednost, sprovodi u delo, nameće se razmišljanje o karakteru te odluke. Da li je u pitanju fundafobija, islamofobija, borba protiv terorizma ili obračun sa političkim protivnicima u tom delu sveta? Da li je to ksenofobija ili je ipak reč o neminovnostima koje su deo savremenog poretka? Da krenemo redom.

Fundafobija je strah od fundamentalizma. Uglavnom verskog. Fundamentalizam je imanentan gotovo svim religijama i odnosi se na doslovno i bukvalno tumačenje verske dogme. Između fundamentalizma i ekstremizma se ne može staviti znak jednakosti. Posebno se ne mogu izjednačiti fundamentalizam i nasilje. Pa ipak, oni u nekim slučajevima idu zajedno. Otud i postoji fenomen fundafobije – kulturološki, politički i egzistencijalni strah od akcija fundamentalista koji žele da svet (nekada i nasilnim putem) podrede svojim normama. Da li je Trampova odluka rezultat fundafobije? Samo delimično. Fundafobija nikada ne važi za čitavu religiju, državu ili naciju. S obzirom na to da je targetirano šest muslimanskih zemalja da li onda možemo govoriti o islamofobiji?

Asistentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU