Tajna pukovnika Dominika

Plaćenik, atentator, ratni zločinac, špijun… Teško je pobrojati sve optužbe koje su zvaničnici prethodnih vladajućih garnitura izrekli na račun Jugoslava Petrušića, kontroverznog Srbina koji nikada nije ni skrivao da je tesno sarađivao sa francuskom obaveštajnom službom, ali je uvek tvrdio da je to bilo u korist Beograda i srpskog naroda.

Sada je izvesno da je njegove tvrdnje prihvatio i Viši sud u Beogradu koji ga je nedavno sa četvoricom njegovih saradnika, u medijima označenih kao opasna grupa „Pauk“, oslobodio optužbi za špijunažu. Ipak, tačku na kraj procesa dugog 18 godina treba da stavi Apelacioni sud u Beogradu. Kada – zasad je neizvesno.

U kraćem obrazloženju presude navedeno je da je tokom postupka utvrđeno samo to da je Petrušić bio pripadnik francuske obaveštajne službe, ali da je prilikom ulaska u zemlju zatražio kontakt i sa civilnim i vojnim službama bezbednosti Srbije. Rečeno je i da niko od ispitanih svedoka iz ovih službi nije izjavio da je kod Petrušića primećeno delovanje protiv interesa tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. A kako je uopšte došao u situaciju da pred sudom mora da dokazuje svoj patriotizam?

Prilika da se autor ovog teksta prvi put sretne sa Jugoslavom Petrušićem pružila se još u proleće 1997. godine. Bio je novinarski izazov upoznati čoveka koji je veoma brzo u medijima čitavog regiona označen kao profesionalni vojnik koji je s područja prethodne Jugoslavije odveo grupu plaćenika u građanski rat u Zairu. Ne otkrivajući potpuno svoj identitet, predstavio nam se kao pukovnik Dominik Jugo i pojasnio da ga je angažovao ondašnji predsednik Zaira Mobutu Sese Seko u nameri da zaustavi nadirućeg vođu pobunjenika Lorana Kabilu.

I kako to obično biva, buka oko „zairskih plaćenika“ brzo je utihnula i činilo se da misteriozni pukovnik Dominik Jugo više neće biti na stupcima štampe. Sve do juna 1999. godine kada je na scenu stupio Goran Matić, u tom trenutku savezni sekretar za informisanje, slavodobitno objavivši hapšenje špijunsko-terorističke grupe „Pauk“ kojoj je, pored ostalog, pripisao i organizovanje atentata na Slobodana Miloševića. Tada je prvi put široj javnosti servirano i ime Jugoslav Petrušić.

Tokom skoro dve decenije procesa, u prvom navratu Petrušić i ostali su osuđeni na po godinu dana zatvora zbog iznude i nedozvoljenog držanja oružja, a oslobođeni su odgovornosti za špijunažu i ubistva. Vrhovni sud Srbije je ovu presudu ukinuo i naložio novo suđenje. Prošlog meseca članovi grupe „Pauk“ ponovo su oslobođeni optužbe za špijunažu, a nešto ranije postupak za ubistva dvojice Albanaca i iznudu je razdvojen i vodiće se kao poseban proces.

Jugoslav Petrušić nikada nije ni optužen za pripremanje atentata na Slobodana Miloševića, iako je ta priča bila glavni adut u pompeznim TV nastupima bivšeg šefa za informisanje nekadašnje Jugoslavije Gorana Matića koji je i tokom ponovljenog suđenja u martu ove godine izjavio da su članovi grupe „Pauk“ planirali atentat na Slobodana Miloševića, a i na Željka Ražnatovića Arkana. Matić je otkrio da je takve informacije dobio od Državne bezbednosti, da mu je podatke o uhapšenima doneo Vladimir Mitić iz Devete uprave DB. Svoje svedočenje dopunio je i pričom da ga je u novembru 1999. Slobodan Milošević pozvao u Beli dvor i saopštio mu da je uhapšena grupa čiji su članovi bili osumnjičeni za pokušaj destabilizacije države i da to treba da se iznese u javnost. Izostavio je Arkana iz cele priče jer mu se nije svidelo da „Miloševića i Ražnatovića kao mete trpa u isti koš“.

Ovo su delovi ispovesti koju nam je dao Petrušić prilikom jednog od susreta:

O svemu postoje neoborivi, pismeni dokazi. Njih poseduje MUP Srbije, Služba državne bezbednosti. Svako ko je želeo mogao je da vidi te dokumente koji sasvim jasno dokazuju barem jednu stvar, a to je da nikada ništa nisam uradio protiv interesa Jugoslavije. U novembru 1997. godine u Parizu je održan skup kojem je prisustvovao i jedan visoki funkcioner MUP-a Srbije. U to vreme ja sam već bio ubačen u redove albanske mafije koja je delovala širom Evrope. Posedovao sam informacije da Bujaz Bukoši, Tom Beriša i Agim Čeku, koji je bio komandant OVK, spremaju oružane provokacije na Kosovu. Na tom sastanku jasno je rečeno i dokazima potkrepljeno da u martu sledeće, 1998. godine, na Kosovu počinje oružana pobuna koja se ne može zaustaviti. Dolazim do informacija i prosleđujem ih da se uveliko sprema dogovor oko podele teritorije Kosova i Metohije. Dobijam i neke planove. Američki plan pod šifrovanim nazivom „Gepardova koža“ predviđa da Srbi ostanu na svojim teritorijama. Tu je i evropski plan iza kojeg u stvari stoji francuska vlada. On predviđa da Srbima treba da pripadne 32, a Šiptarima 68 odsto teritorije Kosova i Metohije…