Elektronski recept godišnje štedi dva miliona evra

Značajna korist od uvođenja elektronskog recepta ogleda se i u kontroli količine i načina pisanja recepata, kao i evidenciji generisanja i kvalitetnijeg praćenja izdavanja lekova.

U Ministarstvu zdravlja napominju da će se primena elektronskih recepata sprovoditi u okviru integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS) i da se očekuje skora realizacija ovog projekta. Trenutno se završava faza umrežavanja podataka, uz poštovanje zakonske regulative i propisa u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, nakon čega će krenuti instaliranje odgovarajućeg softvera u apotekama.

– To je kompleksna i multisektorska radnja, u kojoj svoje mesto, obaveze i ulogu imaju Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanić Batut”, Republički fond zdravstvenog osiguranja i drugi činioci, koji moraju krajnje ozbiljno da shvate svoje zadatke, jer će u suprotnom biti posledica po sve odgovorne – objašnjavaju u ovom ministarstvu.

S druge strane, u RFZO-u naglašavaju da iz resornog ministarstva još nisu formalno obavešteni o tehničkim detaljima projekta elektronskog recepta, ali naglašavaju da će pružiti svu potrebnu podršku kada se steknu formalnopravni i tehnički preduslovi za njegovo sprovođenje, što je trenutno u nadležnosti Ministarstva zdravlja i izvođača izabranog u postupku javne nabavke. U RFZO-u negiraju da svi građani moraju da imaju nove knjižice da bi mogao da se sprovodi projekat elektronskog recepta.

– Zamena starih zdravstvenih knjižica novim karticama de fakto nije preduslov za realizaciju projekta elektronskog recepta. Nezavisno od toga što još ne postoji pravni osnov za primenu elektronskog recepta, s obzirom na to da prateći pravilnik još nije formalno donelo Ministarstva zdravlja, samo tehničko rešenje u vidu softvera i dalje predstavlja enigmu za sve učesnike u poslovnom procesu elektronskog recepta. Izvođač na projektu IZIS još nije demonstrirao softver elektronskog recepta, iako je njegova ugovorena obaveza bila da, osim razvoja softvera elektronskog recepta, obavi i njegovu implementaciju u zdravstveni sistem Srbije, što podrazumeva i integraciju sa zdravstvenim informacionim sistemima svih zdravstvenih ustanova, domovima zdravlja i apotekama – objašnjavaju u RFZO-u.

Procedura predviđa da pacijent sa zdravstvenom knjižicom ode u apoteku, državnu ili privatnu sa kojom RFZO ima sklopljen ugovor, a farmaceut će na ekranu računara videti recepte koji su na raspolaganju za podizanje leka koji je lekar propisao za hroničnu bolest. Ako se pacijentu pogorša zdravstveno stanje, on će u svakom trenutku moći da ode kod svog lekara kako bi dobio korigovanu terapiju.

Statistika pokazuje da se kod nas svake godine propiše oko 60 miliona recepata, a u arhivama se čuva 300 miliona recepata.

Veći obim usluga u apotekama

Svetlana Stojkov, direktorka Farmaceutske komore Srbije, kaže da je njihova ideja da se sistem obezbedi na način koji će istovremeno omogućiti i kontrolu propisanih uslova kada je reč o kadru, a to je identifikacija diplomiranih farmaceuta i magistra farmacije preko ID kartica Farmaceutske komore. Tako bi se izbegle situacije da se jedan farmaceut istovremeno prijavljuje u više apoteka. Ovaj projekat može znatno da ubrza usluge u zdravstvenim ustanovama, da smanji administraciju i omogući lekarima da više vremena posvete pacijentu.

– To bi, nadamo se, konačno, bilo podržano i od nadležnih institucija i dovelo do proširenja broja usluga koje pružaju apoteke. U većini susednih zemalja u apotekama možete da izmerite krvni pritisak, nivo glukoze (šećera) u krvi, holesterola, telesnu težinu, a to su sve faktori rizika brojnih bolesti o kojima se mnogo govori, a prevencija je slaba. Nezvanično, u Srbiji ima više od 3.500 apoteka, a kada bi se u svakoj dnevno posavetovalo petoro pacijenata, to bi na godišnjem nivou bilo oko šest miliona građana, što znači da bi svaki građanin imao dostupnu uslugu preventivnog savetovanja – smatra Svetlana Stojkov.