Gradsko veće zaseda – na telefonu

Kako je „Politici“ nezvanično objašnjeno u gradskoj upravi, to znači da su članovi veća ranije dobili materijal, upoznati su sa njim, ali su se o njemu izjašnjavali telefonom, bez formalnog zasedanja.

Sa telefonskim sednicama otpočelo se gotovo odmah od održavanju prve –konstitutivne sednice, te je već 2. „zasedanje“ obavljeno telefonom, kada se odlučivalo o članovima Radne grupe za migracije. Telefonske su bile i po redu sednice 30, 31, 36, 38, 39, 40, 42, 43, 44, 45,46, 49, 51, 53. i ova poslednja 56. održana 28. jula.

Niz telefonskih sednica od 42. do 46. održan u aprilu i maju, i na njima je recimo, ukinut stambeno-pronatalitetni fond, što je urađeno po nalogu Državne revizorske institucije. Iako o ovom pitanju nije moglo biti rasprave, ona je po samoj prirodi telefonske sednice izostala i kod izmena u prostornom planu za banju Palić, kod saglasnosti za novo zaduživanje JKP „Vodovod i kanalizacija“, o održavanju čistoće u prigradskim mestima, ili novoj sistematizaciji radnih mesta u Gradskoj upravi. Čak ni prvo donošenje Lokalnog antikorupcijskog plana, koji je potom upućen Skupštini grada na odlučivanje, nije zavredelo sednicu Gradskog veća, već su se većnici o njemu saglasili telefonom.

U Poslovniku o radu Gradskog veća, čija je prečišćena verzija objavljena u službenom listu grada decembra prošle godine, predviđena je mogućnost održavanja telefonske sednice, ali samo „u hitnim i opravdanim situacijama, kada ne postoje uslovi za održavanje sednice, po nalogu gradonačelnika, odnosno člana Gradskog veća kog gradonačelnik ovlasti, može se održati telefonska sednica. Na takvoj sednici članovi Gradskog veća izjašnjavaju se putem telefona o konkretno, precizno formulisanom pitanju, odnosno aktu koji je ranije dostavljen članovima Gradskog veća“.  

Sudeći po tome, u gotovo trećini slučajeva Gradsko veće radilo je u stanju hitnosti, zbog čega o odlukama nije ni vođena rasprava. U gradskoj upravi moguće je čuti da su i u ranijim sazivima Gradskog veća održavane telefonske sednice, kada se nije moglo obezbediti fizičko prisustvo svih članova, ali da su to bile iznimne situacije. Sada je izgleda sve više situacija kada se devet članova gradske izvršne vlasti, koji su na stalnom radu u gradskoj upravi, ne može sakupiti da bi kroz raspravu doneli odluke koje se tiču života građana Subotice.

O tome kako su članovi Gradskog veća odlučivali i kojim argumentima su se vodili, novinari više ne mogu da izveštavaju, iako je to bila dugogodišnja praksa. U Poslovniku o radu Gradskog veća takođe stoji da je rad ovog tela dostupan javnosti, što, pretočeno u realnost, znači su da su novinari udaljeni sa sednica a da se dnevni red i materijali „kače“ na zvaničnu internet stranicu grada. 

Ovo je uveo gradonačelnik Jene Maglai 2013. godine, koji je u međuvremenu napustio SVM, kada je koalicija SVM i SNS preuzela vlast. Koalicija SVM i SNS, sa novim akterima, ovu praksu nije menjala, te se o tome šta je odlučeno, ali pri tome ipak ne o svim tačkama dnevnog reda, materijal može pronaći na zvaničnoj internet stranici. 

Ukoliko žele da dobiju podrobnije informacije novinari moraju da se obrate Medija centru koji onda prosleđuje pitanje zaduženoj osobi, što dobijanje odgovora produžava na nekoliko dana. Međutim, novinari se uglavnom žale da ne dobijaju uvek odgovore na postavljena pitanja.