Sukob komisija oko slučaja „plafon”

Komisije koje su ispitivale uzroke obrušavanja plafona na Filozofskom fakultetu nisu uspele da dođu do istog zaključka. Oba zapisnika su izričita, ali ljudi koji su ih sastavljali u razgovoru priznaju da se može govoriti samo o mogućim uzrocima. Razlika je u naglasku – komisija koju je sazvao fakultet veći značaj pridaje tiplovima neprilagođenim lošoj podlozi, što je deo posla „PMC inženjeringa”, dok je komisija PMC-a pre sklona da pretpostavi da su za pad plafona krive nepravilno postavljene svetiljke, koje su bile „u nadležnosti” drugog izvođača.

Članovi obe komisije ipak se slažu u jednom: studenti nisu bili u opasnosti jer ploče koje su im se zamalo sručile na glavu nisu ni približno teške koliko reči kojima su mediji zasipali učesnike ovog slučaja.

– Budući da je izvođač radova na elektroinstalacijama radio na plafonu posle nas, teško je sada bez tračka sumnje dokazati bilo čiju krivicu, kao kada neko petlja po električnom aparatu, sve ispretura, pa ga nosi majstoru da ovaj otkrije šta je bio prvobitni kvar. Pod takvim okolnostima mi ne možemo prihvatiti odgovornost za urušavanje plafona – kaže inženjer Milica Božović iz PMC-a, koja je odbila da potpiše zapisnik komisije fakulteta i povela stručnjake PMC-a na lice mesta.

Odgovornost na njih, ipak, ne prebacuje samo „Solenoid”, firma koja je montirala svetiljke, već i fakultet, koji tvrde da su svi radovi tekli koordinirano. PMC se nijednom u toku posla nije požalio na nestručnost ili nemarnost saradnika iz drugog preduzeća, rekao je Slobodan Ivaneža, sekretar fakulteta.

– Umesto da ih ubuši, PMC je šrafove ukucavao, kako se radi na zidu, ne na plafonu. Ako treba da padne od svetiljki, plafon sigurno nije ni urađen kako treba – mišljenje je Slađana Velinova, direktora „Solenoida”.

Nezavisni članovi komisije fakulteta ne žele tek tako da bilo kome na pleća natovare krivicu za incident.

– Teško je očekivati od nadzornog organa, Građevinskog fakulteta, da proverava da li baš svaki tipl izdržava opterećenje. Elektroinstalacije bi trebalo da su nezavisne od plafona, ali kod nas se traži niža cena. Tako je ispalo jevtinije pa je investitor, pretpostavljam, prihvatio ponudu. Nije ni na plafonu toliko loše obavljen posao, izdržali su gotovo svi tiplovi. Verovatno je radnik koji je bio na tom mestu propustio da primeti da malter zahteva duži tipl, ali takvi previdi se dešavaju i ne moraju se završiti tragedijom – kaže inženjer Vladimir Timotijević iz „Montera”, dobavljača opreme.

Budući da firme uključene u ovaj slučaj, kako napominju nezavisni članovi komisije, imaju dugogodišnju reputaciju, ne bi im trebalo olako pripisivati nemar prema životima. Očigledno je, međutim, da u Srbiji nije standard da se poslovi koji nisu potencijalna pretnja rade s maksimumom truda i pažnje.