Сукоб комисија око случаја „плафон”

Комисије које су испитивале узроке обрушавања плафона на Филозофском факултету нису успеле да дођу до истог закључка. Оба записника су изричита, али људи који су их састављали у разговору признају да се може говорити само о могућим узроцима. Разлика је у нагласку – комисија коју је сазвао факултет већи значај придаје типловима неприлагођеним лошој подлози, што је део посла „ПМЦ инжењеринга”, док је комисија ПМЦ-а пре склона да претпостави да су за пад плафона криве неправилно постављене светиљке, које су биле „у надлежности” другог извођача.

Чланови обе комисије ипак се слажу у једном: студенти нису били у опасности јер плоче које су им се замало сручиле на главу нису ни приближно тешке колико речи којима су медији засипали учеснике овог случаја.

– Будући да је извођач радова на електроинсталацијама радио на плафону после нас, тешко је сада без трачка сумње доказати било чију кривицу, као када неко петља по електричном апарату, све испретура, па га носи мајстору да овај открије шта је био првобитни квар. Под таквим околностима ми не можемо прихватити одговорност за урушавање плафона – каже инжењер Милица Божовић из ПМЦ-а, која је одбила да потпише записник комисије факултета и повела стручњаке ПМЦ-а на лице места.

Одговорност на њих, ипак, не пребацује само „Соленоид”, фирма која је монтирала светиљке, већ и факултет, који тврде да су сви радови текли координирано. ПМЦ се ниједном у току посла није пожалио на нестручност или немарност сарадника из другог предузећа, рекао је Слободан Иванежа, секретар факултета.

– Уместо да их убуши, ПМЦ је шрафове укуцавао, како се ради на зиду, не на плафону. Ако треба да падне од светиљки, плафон сигурно није ни урађен како треба – мишљење је Слађана Велинова, директора „Соленоида”.

Независни чланови комисије факултета не желе тек тако да било коме на плећа натоваре кривицу за инцидент.

– Тешко је очекивати од надзорног органа, Грађевинског факултета, да проверава да ли баш сваки типл издржава оптерећење. Електроинсталације би требало да су независне од плафона, али код нас се тражи нижа цена. Тако је испало јевтиније па је инвеститор, претпостављам, прихватио понуду. Није ни на плафону толико лоше обављен посао, издржали су готово сви типлови. Вероватно је радник који је био на том месту пропустио да примети да малтер захтева дужи типл, али такви превиди се дешавају и не морају се завршити трагедијом – каже инжењер Владимир Тимотијевић из „Монтера”, добављача опреме.

Будући да фирме укључене у овај случај, како напомињу независни чланови комисије, имају дугогодишњу репутацију, не би им требало олако приписивати немар према животима. Очигледно је, међутим, да у Србији није стандард да се послови који нису потенцијална претња раде с максимумом труда и пажње.