Doprinos lingviste Čomskog

Me­đu­tim, van aka­dem­skih kru­go­va, po­seb­no van onih naj­u­že struč­nih, ni­je do­volj­no po­zna­to ko­li­ko je No­am Čom­ski zna­ča­jan kao lin­gvi­sta. Obič­no se na­gla­ša­va ko­li­ko je va­žno da se na­uč­nik za­in­te­re­su­je za ži­vot ši­re za­jed­ni­ce, a ma­lo se go­vo­ri o to­me ko­li­ko je va­žno na po­pu­la­ran na­čin pri­bli­ža­va­ti ši­roj jav­no­sti re­zul­ta­te na­uč­nog ra­da ču­ve­nih na­uč­ni­ka. Po­pu­la­ri­za­ci­jom na­uč­nih re­zul­ta­ta za­jed­ni­ca se pre sve­ga kul­tu­ro­lo­ški uz­di­že, ali i pro­na­la­zi mo­de­le u for­mi­ra­nju sop­stve­ne ide­o­lo­gi­je i po­gle­da na svet, pro­sve­ću­je se i sa­zre­va. Ko­li­ko je va­žno da na­uč­nik pri­đe jav­nom mnje­nju i da ga upo­zna i raz­u­me, to­li­ko je va­žno ra­di­ti i u obr­nu­tom sme­ru – omo­gu­ći­ti jav­nom mnje­nju da upo­zna i raz­u­me na­uč­ni rad is­tak­nu­tih na­uč­ni­ka. 

No­am Čom­ski je stu­di­rao lin­gvi­sti­ku, fi­lo­zo­fi­ju i ma­te­ma­ti­ku i ka­da je imao sa­mo 29 go­di­na, a to je bi­lo da­le­ke 1957. go­di­ne, na­pi­sao je svo­ju ču­ve­nu knji­gu Sin­tak­sič­ke struk­tu­re, u ko­joj je pred­sta­vio kon­cept ge­ne­ra­tiv­ne gra­ma­ti­ke i uneo re­vo­lu­ci­ju u lin­gvi­sti­ku. 

Je­dan od zna­čaj­ni­jih na­uč­nih do­ga­đa­ja 20. ve­ka bi­la je de­ba­ta iz­me­đu Ža­na Pi­ja­žea i No­a­ma Čom­skog, ko­ja je bi­la upri­li­če­na 1975. go­di­ne u oko­li­ni Pa­ri­za. Ko­li­ko je op­se­žna i op­šte­u­ti­caj­na ona bi­la, po­ka­zu­je či­nje­ni­ca da su obo­ji­ca na­uč­ni­ka uklju­či­la u svo­je ti­mo­ve lin­gvi­ste, psi­ho­lo­ge, bi­o­lo­ge, ma­te­ma­ti­ča­re, fi­zi­ča­re itd. Pri­me­će­no je da su pr­vi put is­tak­nu­ti pred­stav­ni­ci tzv. „me­kih“ na­u­ka us­pe­li da in­spi­ri­šu i uklju­če u ras­pra­vu pred­stav­ni­ke „tvr­dih“ na­u­ka, po­put bi­o­lo­gi­je ili ma­te­ma­ti­ke. Nji­hov su­sret oce­njen je kao „mo­der­na re­in­kar­na­ci­ja de­ba­te iz­me­đu kla­sič­nih fi­lo­zo­fa“. Je­dan od or­ga­ni­za­to­ra de­ba­te svo­jim za­pa­ža­njem opi­sao je srž nje­nog to­ka: „Ka­da se­bi po­sta­vim sve­o­bu­hvat­no pi­ta­nje ’šta to či­ni čo­ve­ka čo­ve­kom’, ja­sno je da je to de­li­mič­no nje­gov ge­nom, a de­li­mič­no nje­go­va kul­tu­ra. Ali ko­ja su ge­net­ska ogra­ni­če­nja kul­tu­re?“ Ova de­ba­ta je, da­kle, pre­ko raz­li­či­tih pri­stu­pa je­zi­ku i sa­zna­nju, otvo­ri­la i fun­da­men­tal­na pi­ta­nja, kao što je pro­blem šta to čo­ve­ka či­ni čo­ve­kom i da li je uti­caj na­sle­đe­nog ja­či od uti­ca­ja ste­če­nog. 

Zna­čaj lin­gvi­stič­kih shva­ta­nja Čom­skog ne­za­o­bi­la­zan je i da­nas, iako sa­vre­me­na lin­gvi­sti­ka sve ma­nje is­pi­tu­je uro­đe­ne i uni­ver­zal­ne je­zič­ke struk­tu­re, a sve vi­še one ko­je su po­sle­di­ca sre­di­ne i kul­tu­re na je­zik. Ipak, uti­caj Čom­skog na na­uč­ni­ke raz­li­či­tih in­te­re­so­va­nja ši­rom sve­ta bio je ne­pre­va­zi­đen u dru­goj po­lo­vi­ni 20. ve­ka. Iz­van­red­na na­uč­na bi­o­gra­fi­ja ni­je ga spu­ta­va­la da se ak­tiv­no uklju­či i u dru­štve­ni ži­vot i da i na tom po­lju osta­vi ne­za­o­bi­la­zan trag.