Ućutkivanje govora mržnje plave ptičice

Sajt belih rasista „Dejli stormer”, koji je pozivao na skup u Virdžiniji da se „zaustavi uticaj Jevreja u Americi”, lutao je od nemila do nedraga tražeći neophodne tehničke uslove da ostane onlajn dok su mu jedna po jedna kompanija otkazivale usluge. Najveći svetski registar domena „GouDedi” pre nekoliko meseci se pravdao da, iako prezire ton i sadržinu sajta, podržava pravo na slobodu govora, koja „ponekad znači da se mora dozvoliti i tako neukusan, neznalački sadržaj”.

Uvredljiv članak o 32-godišnjoj žrtvi neonacističkog divljanja u Šarlotsvilu, bila je, međutim, kap koja je prelila čašu. Otkazali su uslugu u roku od 24 sata, iskoristivši pravo koje prvim amandmanom američkog ustava dato i privatnim kompanijama – da odluče šta će držati na svojim platformama. Dan kasnije i „Gugl” je uskratio uslugu „Stormeru”, a kada mu je leđa okrenula i firma za zaštitu od hakerskih napada, nestao je sa svima vidljivog dela interneta u mračno sajber-podzemlje poznato kao „dark veb”.

Ako je nešto ujedinilo IT džinove u akciji protiv neonacista, komentarišu analitičari, onda je to činjenica da danas deluje sasvim moguće ono što je donedavno izgledalo kao malo verovatna budućnost – da će nacionalisti i neonacisti imati moć i uticaj u američkom društvu.

Silicijumska dolina, bastion liberalnog etosa i ključna baza podrške demokratama, sada je pod pritiskom domaće javnosti (u Evropi još odranije) da se ozbiljnije pozabavi problemom kojem je u velikoj meri doprinela. Štiteći pravo korisnika na slobodu govora omogućila je jačanje radikalne desnice, kojoj se nikada u istoriji nije pružila takva prilika da raširi ideje.

Poslednjih godina usavršeni su mehanizmi da se sa mreže sklone pedofili i teroristi Islamske države, dok se iscrtavanje granice između slobode govora i govora mržnje pokazalo kao mnogo složeniji zadatak. „Tviter” je napravio ideologiju od toga što štiti pravo najmračnijih umova da kažu šta misle, ali ono što je nekad hvaljeno kao vrlina postalo je Ahilova peta. Američka „alternativna desnica”, koja se povezuje s rasizmom, antisemitizmom i mizoginijom, procvetala je na mreži sa znakom plave ptičice. I pre nego što je postao kandidat, Donald Tramp je udahnuo novi život grupama koje veruju da Amerika pripada belom čoveku. Njujorški milijarder ne da se nije distancirao od podrške desetina neonacističkih grupa nego im je, ističu levičarski mediji, prostro crveni tepih na društvenim mrežama.

„Gugl” je našao način da ljudima koji pretražuju teroristički materijal izbaci kontraponudu u vidu edukativnog antiterorističkog štiva. Međutim, početkom godine se upleo u veliki skandal i izgubio mnogo važnih klijenata kada se saznalo da i ekstremistima omogućava da zarade od reklama, što je kompanija opisala kao grešku sistema. Po poslovnom modelu podele oglasnog kolača, na svakih hiljadu klikova na oglas, autor snimka na „Jutjubu” (vlasništvu „Gugla”) zaradi nekoliko evra, što je, po nekim procenama, ekstremistima moglo da donese i po 300.000 evra. Reklame poznatih brendova, pa čak i humanitarnih grupa, pojavljivale su se uz snimke bivšeg vođe Kju Kluks klana Dejvida Djuka, otkrilo je istraživanje londonskog „Tajmsa”.

Mark Zakerberg, osnivač i direktor „Fejsbuka”, javno je pred izbore kritikovao Donalda Trampa a njegovi zaposleni su navodno „sahranjivali” vesti naklonjene republikancima po ličnom nahođenju. Kada je pobedio „protivnički kandidat”, mnogi su, pričalo se, bili skrhani optužbama da su tome doprineli tako što nisu uspeli da se izbore sa lažnim vestima. Tekstovi primamljivih naslova, izmišljeni s ciljem da povećaju šanse određenog kandidata (i autorima donesu zaradu od svakog klika) širili su se kao požar društvenim mrežama. Po jednoj analizi, 38 odsto članaka sa konzervatvnih portala bilo je izmišljeno, a 19 odsto sa levičarskih. Međutim, samo je jedan kandidat ponavljao netačne priče kao istine i pozivao pristalice da ne veruju „korumpiranim tracionalnim medijima”.

„Tviter” je tek krajem prošle godine usvojio nova pravila za korisnike, zabranjujući govor mržnje na osnovu rase, vere, roda i orijentacije. Do tada je uglavnom slabo reagovao na žalbe korisnika na pretnje i maltretiranje, dozvolivši da mu i neke uticajne ličnosti okrenu leđa. U slučaju Džonatana Vajsmana, urednika „Njujork tajmsa”, „Tviter” nije našao osnov da reaguje ni pošto su trolovi nastavili da ga zasipaju tvitovima kako Jevrejima treba oduzeti imovinu i obnoviti gasne komore, pa je objavio da napušta ovu „septičku jamu mržnje”.

Nova pravila za posledicu su imala veliku čistku profila krajnje desnice, a utočište od „cenzure”, kako su oni to ocenili, našli su na novoosnovanoj mreži „Geb”. Tamo su nastavili da pletu teorije zavere o navodnoj pedofilskoj mreži demokrata, što je kao tema ukinuto čak i na forumu „Redit”, koji je dugo važio za „divlji zapad interneta”. Sada je ova titula pripala „Gebu”, politički nekorektnoj mreži na kojoj desničari likuju kako je proterivanje s „Tvitera” nevažno sada kada, kako kažu, imaju podršku u Beloj kući.

Mnogi veruju da bi se i predsednik dobro osećao na „Gebu” i da je do sada bilo mnogo osnova da bude zabranjen na „Tviteru”. On je, kažu, jedini korisnik koji preti nuklearnim arsenalom a administratori su zatrpani zahtevima za suspenziju naloga. Iako su pravni stručnjaci samo u prošloj sedmici našli u najmanje dva tvita osnov da mu bude ukinut nalog (pretnje Severnoj Koreji, karikatura voza koji gazi novinara Si-En-Ena), jasno je da su mali izgledi da se to dogodi. Osim što bi rizikovali da ih optuže za političku cenzuru i kršenje slobode izražavanja, izgubili bi jednog od najdragocenijih tviteraša, koji im donosi milione korisnika (i dolara) i obezbeđuje redovnu pojavu u medijima.

Opasna moć uređivanja svetske mreže

Borce za slobodu govora i otvoren internet posebno je zabrinula odluka firmi koje čine infrastrukturu interneta da proizvoljno isključe neki sajt, što bi, upozoravaju oni, moglo da predstavlja opasan presedan. Toga je svestan i direktor kompanije „Klaudfler”, koja je štitila ugašeni „Stormer” od hakerskih napada: „Probudio sam se loše volje i doneo odluku da neko ne treba da bude na internetu. Niko ne bi smeo da ima moć da donosi takve odluke”, kaže on.

Pojedini stručnjaci, međutim, zagovaraju veću ulogu vlade u regulisanju platformi na internetu na isti način na koji je zbog oblikovanja javnog mnjenja regulisana televizija. To ne bi prošlo tako lako imajući u vidu tradicionalno opiranje IT kompanija regulaciji.

Procurela beleška jedne konzervativne lobističke grupe nagoveštava mogućnost konkretnog političkog napada desnice na Silicijumsku dolinu. Plan je da se „Fejsbuk” i slične kompanije koje, kako autori tvrde, sistemski promovišu liberalna stanovišta, a ograničavaju konzervativna, obavežu na uredničku neutralnost. Ako ne pristanu, biće im ukinuta zaštita od odgovornosti za objave korisnika koju trenutno uživaju.