Nemački ovčari u borbi protiv terorista

Laici bi rekli da ovi psi stalno laju, da su agresivni i spremni da napadnu čoveka. Međutim, nije tako. Uvek su pod kontrolom i komandom svog vodiča. Iako su slobodno šetali poligonom, zajedno sa nama, ni u jednom trenutku nisu zalajali na nas.

Nemački ovčar najčešći je pripadnik organa reda i mira među psima – neustrašiv, snažan i uvek na oprezu. U ovoj četi poseduju i novu rasu – dugodlakog nemačkog ovčara, koji je dresiran do perfekcije. Tu je i njegov rođak, belgijski malinoa. Ove pse koriste i elitne jedinice poput američkih „Foka”. Društvo im prave labradori, veoma prijateljski nastrojeni i smireni psi. Poslušni su, a u policiji ih najčešće koriste za otkrivanje eksploziva ili droge.

„Jedinica je izuzetno ponosna na pse i na ljude koji ovde rade”, kaže Saša Pejčić, komandir odeljenja Čete vodiča službenih pasa. „Pse nabavljamo preko donacija, a i sami policajci ih donose”, dodaje on.

U svetu je izuzetno veliko angažovanje službenih pasa. Razvijene zemlje ih koriste više nego mi, jer imaju veći budžet i više sredstava. Mi u tom smislu idemo u korak sa svetom i imamo dovoljno službenih pasa koji se koriste za razne akcije. Kažu da je idealno da pas u službu dođe sa godinu dana starosti, a obuka okvirno traje oko četiri meseca. To je startna obuka, ali pas ceo radni vek dopunjava tu obuku. Ne može da prođe nijedno veće obezbeđenje nekog skupa bez njihovog prisustva. Trenutno su najangažovaniji psi za pronalaženje eksplozivnih materija. To je nešto što je aktuelno i čime se u borbi protiv najveće pošasti savremenog sveta – terorizma, bavi ceo svet, pa tako i Srbija. Sva bitnija mesta u državi i glavnom gradu pokrivena su ovim životinjama izuzetnog njuha.

Vodiči su našoj ekipi prikazali kako pas pronalazi i markira eksploziv. Na komandu svog vodiča, crni vitki nemački ovčar krenuo je prema automobilu. Onjušio je vozilo i za nekoliko sekundi pronašao eksploziv sakriven kod prednjeg levog amortizera. Pas je samo legao i gledao ka opasnom mestu.

„Vrsta obuke je takva, da na sve naznake da se negde nalazi eksploziv, pas nikako to ne dodiruje”, objašnjava komandir. Način na koji će pas vodiču pokazati da tu nečeg ima je individualan. „Može da sedne, legne, pogleda ga, to je nešto što će ga vodič naučiti tokom obuke”, kaže Pejčić.

Nakon dobro obavljenog posla, pas dobija nagradu – specijalnu šarenu lopticu. Na našu konstataciju da mnogi smatraju da policija drogira pse koji pronalaze narkotike, jedan od vodiča ironično dodaje: „Jeste, ne samo to, nego ih i hranimo eksplozivom”.

„Što se tiče metoda dresure pratimo korak sa svetom. Nepojmljivo je da tučemo pse. Metode koje su se nekada koristile u velikoj meri su izbačene. Nema batina i mehaničke vrste kažnjavanja pasa. Radi se na motivacionim faktorima. Pas dobija igračkice, loptice, hranu... što mu podstiče želju da radi”, zaključuje Saša Pejčić.

Posao vodiča službenih pasa izuzetno je fizički naporan.

To ne može svako da radi. Ono što je zajedničko ovim policajcima je velika ljubav prema životinjama. Njihov posao traži izuzetnu posvećenost i koncentraciju. Od osamdesetih godina prošlog veka kada je Četa vodiča osnovana kroz ovu službu prošlo je mnogo ljudi i životinja. Njihovi psi rešili su na desetine krivičnih dela i učestvovali u mnoštvu policijskih akcija.

Često su spasavali i život svojih vodiča. Međutim, dešavalo se i da službeni pas pogine u akciji. U ovoj četi tim životinjama ukazuju posebnu počast. Heroj stanice je nemački ovčar Brik koji je 1964. stradao u borbi protiv terorista u jednoj sandžačkoj šumi.