Francuzi će lakše dobijati otkaz

Što se tiče juče predstavljenih izmena, očekuje se da budu izglasane na sednici vlade, a nakon što ih tokom ovog meseca potpiše predsednik, uskoro će stupiti na snagu, piše „Njujork tajms”.

Odmah po objavljivanju plana, iznad Jelisejske palate se nadvila dilema da li će i Makrona stići usud njegove trojice prethodnika na ovoj adresi, koji su polomili zube pokušavajući da saviju sindikalni otpor. Za sada je u blagoj prednosti u odnosu na Širaka, Sarkozija i Olanda bar po tome što na velikim protestima protiv smanjenja radnički prava, zakazanim za 12. septembar, neće učestvovati Francuska demokratska konfederacija rada (CFDT), najveća sindikalna organizacija u zemlji.

Ipak, proteste priprema druga po veličini organizacija udruženog rada Generalna konfederacija sindikata (CGT) čiji je lider najavljene reforme okarakterisao kao još jedan pokušaj „laganja” zaposlenih. Za kraj septembra proteste je najavio i Žan-Lik Melenšon, Makronov levičarski suparnik na predsedničkim izborima.

Nejedinstvo među sindikatima i „nova energija” koju mu pripisuju nikako, međutim, ne mogu da budu dovoljan garant za mladog predsednika da će kao pobednik izaći i iz ove bitke. Francuski komentatori upozoravaju da je njegov medeni mesec sa medijima i delom javnosti prošao, i da će, zbog nagomilanih izazova, šou koji je pratio njegov dolazak na vlast sve više početi da liči na mučni rijaliti program.

Makronova popularnost je u konstantnom padu, a predsednikov arogantni odnos prema novinarima počeo je da mu se vraća kao bumerang. Zato je, kako primećuje „Medijapart”, šef Jelisejske palate preduzeo prve korake u promeni svoje strategije za komunikaciju, jer mu je jasno da će mu naklonost redakcija biti i te kako potrebna u planu koji je naumio da sprovede.

A plan kao najveći problem na putu ozdravljenja francuske ekonomije vidi Zakon o radu. Da li je zaista tako? „Blumberg” podseća da je stopa nezaposlenosti u Francuskoj 9,5 odsto, što je dvostruko više nego u drugim razvijenim zemljama poput Nemačke, Holandije ili SAD, dok je istovremeno niža nego u Španiji ili Italiji.

Svejedno, biznis lobi koji svim silama gura promenu zakonske regulative tvrdi da bi u slučaju reformi posao dobilo još najmanje milion Francuza. Sindikati, međutim, smatraju da je promena zakona koja bi omogućila lakše otpuštanje radnika prevelika cena i glavnog krivca za nezaposlenost vide u merama štednje koje je propisala Evropska unija.

Kako se spekuliše, tri su glavna područja na kojima će Makron pokušati da napadne trenutni poredak. Ideja je da se kompanijama da više slobode prilikom sklapanja ugovora sa zaposlenim, a koje se tiču radnih sati i obračuna zarade; zatim rad na spajanju radničkih saveta koji se umnožavaju sa rastom firme i  konačno ograničavanje sudova u donošenju presuda za plaćanje otpremnina. Iako je radna nedelja od 35 sati često pominjana kao rak-rana francuske privrede, čini se da se bar za sada nije našla na tapetu Makronovih ekonomista.

Premda je osnovana zamerka da bi radni potencijal Francuske mogao biti još bolje iskorišćen, mnoga pitanja ostaju bez odgovora. U vreme opšteg trenda nestanka srednje klase i rasta socijalne nejednakosti, francuska Peta republika predstavlja društvo koje građani mnogih razvijenih zemalja posmatraju sa zavišću. Da li će reformama život građanina postati kvalitetniji ili će se lišavanje radnika zagarantovanih prava pod firmom smanjenja nezaposlenosti ipak na kraju pokazati kao preskupa trgovina?

Levičarski mediji podsećaju da u ovakvoj jednačini nije nevažan podatak da Makron dolazi iz sveta krupnog bankarstva, a njegov ministar za rad sa visokog položaja u multinacionalnoj kompaniji „Danone”.

Mediji van Francuske, međutim, mahom nisu sumnjičavi prema potezima koje vuče Emanuel Makrona. U njihovim izveštajima nema dileme da je reč o istinskoj reformi tržišta, a Zakon o radu se naziva „svetom kravom” koju dosad niko nije smeo da dirne. Prava i obaveze francuskog radnika, inače su detaljno opisana u dokumentu sa više od 3.000 stranica gde su pobrojane odredbe od zaštite na radu do načina obračuna plata i prekovremenog rada.

Francusko javno mnjenje, makar za sada, deluje prilično neodlučno u pogledu Makronove inicijative. Konkretno, Francuzi su razapeti između manjka poverenja predsedniku u tom pogledu (63 posto ispitanika) i svesti da radno zakonodavstvo ipak mora biti reformisano (56 procenata ispitanih).

Da je svestan neizvesnosti avanture u koju se upustio, inače poslovično agilni predsednik je pokazao pre nekoliko dana u Bukureštu kada je izjavio da je Francuska zemlja „koju je nemoguće reformisati”. Makron je govoreći pred predstavnicima francuske zajednice u Rumuniji dodao da njegovi sunarodnici „mrze reforme” i da je jedini način da se to promeni – kroz uvođenje Evropske unije u novu fazu integracija.