Čudesni svet Dunđerskih

Uvertira predstavi je bila monodrama – testament Bogdana Dunđerskog; govorio je glumac Filip Sadžakov.

U preskromnoj scenografiji, veoma praktičnoj za putujuću trupu (predstava se igra u vojvođanskim dvorcima, galerijama, muzejima, salonima i reprezentativnim objektima kulture), sav teret je bio na akterima predstave, na sposobnosti glumaca za transformaciju u autentične likove u konkretnom dobu (sam konac 19. veka). A da su uspeli, pouzdan barometar je bilo emotivno reagovanje publike na replike, na glumačke kreacije, na rediteljsko vođenje ljubavne drame u trouglu oca Lazara, jednog od najmoćnijih ljudi Carevine u Panoniji, lepe i obrazovane mu kćeri Lenke i najvećeg pesnika našeg romantizma Laze Kostića.

Lazar Dunđerski je bio mecena mnogim velikim Srbima: Nikoli Tesli, Mihailu Pupinu, Zmaj-Jovi, Urošu Prediću, dakako i pesniku Kostiću. Taj odnos i nesumnjivo prijateljstvo vidljivi su u predstavi, ali otac za Lenku traži sreću na drugoj strani (nagovara Lazu na ženidbu i kumuje mu na venčanju sa Julijanom Palanački). Lenka, pak, lepa i bela do providnosti, nizom aluzija pokušava da skrene pesnikovu pažnju na svoju ljubav. Laza je na ogromnim mukama, voli Lenku, ali predrasude su jače: razlika u godinama (29) i, možda, još poneka. Drama, na kraju, prerasta u tragediju; svi su unesrećeni, sa promašenim životima, pogotovu posle Lenkine smrti u Beču, dva meseca po Lazinoj ženidbi.

Ako je išta iz svega ispalo dobro, to je Santa Maria della Salute, ispevana u „beznjenici“, najlepša i najljubavnija pesma u našem sveukupnom pesništvu. Predstava se završava tako što Ervin Hadžimurtezić briljantno recituje čitavu pesmu. Ervin, iako dve decenije mlađi od Laze Kosića iz vremena ljubavi sa Lenkom i bar 20 centimetara niži, nalepivši ufitiljene brkove (kosu je već imao „a la Laza“), izvrsno je dočarao pesnikovu tragiku, baš kao što je i Miodrag Petrović uložio čitavog sebe u ulogu Lazara Dunđerskog.

„Od raja do beznjenice“ samo je deo zamašnog projekta „Čudesni svet Dunđerskih“, o čemu više saznasmo od njegovog kreatora Zorana Subotičkog:

– Duboko smo ubeđeni da Dunđerski predstavljaju inspiraciju za kreativni pristup onome što su činili i šta su značili u svom dobu. Oni su zaštitni znak Vojvodine, one prosperitetne, inventivne, radne i vredne. U cilju očuvanja i promocije duhovne, kulturne, graditeljske i ekonomske baštine koju su ostavili iza sebe, pokrenuli smo projekat radi upoznavanja šire javnosti, domaće i strane, o veličini i značaju porodice Dunđerski i značajnih ličnosti sa kojima je ona bila u doticaju. Njihovo nasleđe je ozbiljan impuls za turizam Vojvodine, do sada nedovoljno korišćeno.

Uz pomenutu monodramu o testamentu Bogdana Dunđerskog i dramu „Od raja do beznjenice“, u toku je postavljanje drame o ljubavnom trouglu između Bogdana, lepe Mare Ćalinac i njenog muža, a sledi i monodrama „Ja, Lazar Dunđerski“ (sto godina je od njegove smrti) koja će biti izvedena u Srpskom narodnom pozorištu.

Spomenimo, na kraju, da se projekat ostvaruje u produkciji Gradskog pozorišta i Turističke organizacije Bečeja, te mreže „Lidernet“ iz Novog Sada.