Trampov Mali Zmaj

Ovaj visoki funkcioner je bio deo i bivše američke administracije pa su ga smatrali praktično otpisanim posle dolaska na vlast Donalda Trampa. Izgleda, međutim, da je Ji nezamenljiv. Naime, teško bi se koja administracija odrekla čoveka koji je toliko uspešno sprovodio američku politiku. Da je tako, svedoče rezultati koje je imao u ovom regionu koga na mestu pomoćnika zamenika državnog sekretara „duži” već niz godina.

Verovatno nikada neće biti poznati detalji razgovora koje je imao s balkanskim političarima, ali je očigledno u Makedoniji, Albaniji, na Kosovu, bio vrlo ubedljiv. Posle izbora Talata Džaferija doputovao je u Skoplje, podržao ovog albanskog političara i „nagovorio” makedonskog predsednika Đorđa Ivanova da mandat za formiranje vlade ponudi lideru opozicione socijaldemokratske partije Zoranu Zaevu, koji inače u nekim krugovima važi za proameričkog čoveka. To je bilo pravo čudo jer se Ivanov mesecima opirao takvoj ideji, politička kriza se produbljivala, a nisu pomogle ni pretnje Brisela. Tako se pregovaračko umeće Hojt Jia pokazalo dostojnim borilačke veštine Malog Zmaja, odnosno Brusa Lija, na koga, mnogi kažu, da Trampov „diplomatski specijalac” liči.

Iz Skoplja, Ji je skoknuo u Tiranu da i tamo sredi političku situaciju, posle neuspeha Dejvida Mekalistera. Uspeo je da ubedi opoziciju da ne bojkotuje izbore. Edi Rama i njegov politički oponent Ljuljzim Baša su se za svega nekoliko sati, uz pomoć ovog Amerikanca, dogovorili o datumu parlamentarnih izbora. Predizborni dogovor dva suprotstavljena albanska politička tabora na Kosovu, koja su predvodili Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, i stvaranje takozvane „ratne koalicije” takođe je zasluga Jia.

Osim unutarbalkanskim trvenjima, Ji se bavi i uticajem Rusije na ovaj deo Evrope. Kako je nedavno rekao, SAD  su „razvile više načina da odvrate maligni uticaj Rusije” u ovom delu Evrope. Srbiji je u tom smislu savetovao da ne daje diplomatski status ruskim humanitarcima u Nišu jer „SAD ne veruju da su tu namere čiste”. Otkrio je da su zvanični Beograd „savetovali” da Moskvi „postavlja teška pitanja”.

U poslednje dve i po decenije Ji je bio prisutan na svim mestima gde su se odigravale ključne stvari za region. Tako je 1993. pratio pripremu Dejtonskog sporazuma, a 1999, u vreme NATO agresije na Jugoslavije, bio je u kancelariji generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane. U američkoj misiji u Crnoj Gori je bio od 2002. do 2005, odnosno neposredno do pred njeno napuštanje Državne zajednice SCG.