Трампов Мали Змај

Овај високи функционер је био део и бивше америчке администрације па су га сматрали практично отписаним после доласка на власт Доналда Трампа. Изгледа, међутим, да је Ји незаменљив. Наиме, тешко би се која администрација одрекла човека који је толико успешно спроводио америчку политику. Да је тако, сведоче резултати које је имао у овом региону кога на месту помоћника заменика државног секретара „дужи” већ низ година.

Вероватно никада неће бити познати детаљи разговора које је имао с балканским политичарима, али је очигледно у Македонији, Албанији, на Косову, био врло убедљив. После избора Талата Џаферија допутовао је у Скопље, подржао овог албанског политичара и „наговорио” македонског председника Ђорђа Иванова да мандат за формирање владе понуди лидеру опозиционе социјалдемократске партије Зорану Заеву, који иначе у неким круговима важи за проамеричког човека. То је било право чудо јер се Иванов месецима опирао таквој идеји, политичка криза се продубљивала, а нису помогле ни претње Брисела. Тако се преговарачко умеће Хојт Јиа показало достојним борилачке вештине Малог Змаја, односно Бруса Лија, на кога, многи кажу, да Трампов „дипломатски специјалац” личи.

Из Скопља, Ји је скокнуо у Тирану да и тамо среди политичку ситуацију, после неуспеха Дејвида Мекалистера. Успео је да убеди опозицију да не бојкотује изборе. Еди Рама и његов политички опонент Љуљзим Баша су се за свега неколико сати, уз помоћ овог Американца, договорили о датуму парламентарних избора. Предизборни договор два супротстављена албанска политичка табора на Косову, која су предводили Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, и стварање такозване „ратне коалиције” такође је заслуга Јиа.

Осим унутарбалканским трвењима, Ји се бави и утицајем Русије на овај део Европе. Како је недавно рекао, САД  су „развиле више начина да одврате малигни утицај Русије” у овом делу Европе. Србији је у том смислу саветовао да не даје дипломатски статус руским хуманитарцима у Нишу јер „САД не верују да су ту намере чисте”. Открио је да су званични Београд „саветовали” да Москви „поставља тешка питања”.

У последње две и по деценије Ји је био присутан на свим местима где су се одигравале кључне ствари за регион. Тако је 1993. пратио припрему Дејтонског споразума, а 1999, у време НАТО агресије на Југославије, био је у канцеларији генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане. У америчкој мисији у Црној Гори је био од 2002. до 2005, односно непосредно до пред њено напуштање Државне заједнице СЦГ.