Bolesni trovači pasa nude otrovne viršle
Šetače pasa na Tašmajdanu i u ostalim parkovima minulog vikenda uznemirile su glasine da se u njihovim omiljenim zelenim oazama pojavio neobični prašak roze boje za koji su posumnjali da je otrov za životinje. Fejsbuk stranicama koje okupljaju ljubitelje pasa i mačaka proširila se i informacija da su i u Pionirskom parku, na Tašu i kod Vuka pronađene viršle za koje se, takođe, sumnja da su otrovne. „Veterini Beograd” taj problem, za sada, nije prijavljen, tvrdi Budimir Grubić, direktor.
To svakako ne znači da vlasnici nemaju razloga za zabrinutost jer, kako kaže Nikoleta Novak, veterinar, u njenu ordinaciju bar jednom nedeljno vlasnici dovode životinje kojima je potrebna pomoć zato što su pojele otrovni prašak.
– Simptomi trovanja su uznemirenost, ubrzano disanje i visoka temperatura. Ako postoji opasnost da je kuca uzela otrov, najvažnije je izazvati joj povraćanje troprocentnim rastvorom hidrogena – jedan do dva miligrama daju se po kilogramu. Što hitnije treba stići i do veterinara jer trovanje vrlo često može imati smrtni ishod – upozorava Novak dodajući da su neke vrste otrova, poput žutog kreozana, opasne čak i ako ih životinja samo onjuši. Kao način prevencije veterinari predlažu nošenje zaštitnih korpi za sve one pse koji vole svašta da pojedu na ulici.
Koliko se često neovlašćeno postavlja otrov za životinje, evidencija ne pokazuje precizno, kaže Elvir Burazerović iz organizacije „Orka”, ali takve situacije su česte.
– Građani na taj način „uzimaju stvar u svoje ruke” i pokušavaju da reše problem napuštenih životinja. Ne treba govoriti koliko je to loša praksa, koja je opasna za sve toplokrvne organizme, među kojima su i ljudi. Najugroženija su deca koja se igraju baš u tim parkovima u kojima se otrov i postavlja. Nama su poznate dve situacije kada su mališani u Mirijevu i u Bloku 70 završili u bolnici upravo zbog toga što su došli u direktan kontakt sa otrovom namenjenom psima – upozorava Burazerović.
Sve one koji ovako pokušavaju da „zavedu red” na ulicama trebalo bi da sankcioniše Krivični zakonik koji predviđa da se ubice i zlostavljači životinja mogu kažnjavati novčano ili zatvorom. Nažalost, od 2006. godine do danas, kaže Burazerović, doneto je samo 350 pravosnažnih kazni za ubijanje i zlostavljanje, a u zatvoru je završilo 19 ljudi.
Kada je u pitanju konkretno trovanje, Burazerović je uspeo da se seti samo jednog slučaja u kome je trovač otkriven i kažnjen. Radi se o primeru iz Paraćina, kada je osuđen čovek koji je otrovao švajcarskog ovčara Belog.
– Policija je odmah naložila pretres stana osumnjičenog i uzimanje uzoraka ispod njegovih noktiju. Kada je utvrđeno da se otrov koji je pronađen na prstima poklapa sa onim kojim je pas ubijen, sve je bilo jasno – prepričava Burazerović dodajući da je ovo ipak izuzetak, a da pravilo pokazuje da nadležni u ovakvim situacijama ipak imaju „mlake” reakcije. U pitanju je, dodaje, traganje za iglom u plastu sena, teško je i skupo sprovoditi istragu, naći dokaze, svedoke i otkriti počinioca pa ovakvi slučajevi obično ostanu nerešeni.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
