Protest u kragujevačkoj hitnoj pomoći
Kragujevac – Čak dve trećine zaposlenih u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć zatražilo je na protestu ostavku direktora ove ustanove Aleksandra Kličkovića, optužujući ga za poremećene međuljudske odnose i finansijske malverzacije koje je, kako kažu, utvrdio i državni revizor. Kličković je po raznoraznim osnovama oštetio grad i državu za oko 400.000 evra, navodi sindikat kragujevačke hitne pomoći.
Odbacivši ove tvrdnje kao neistinite i zlonamerne, direktor je u svom saopštenju naglasio da je radio po zakonu, te da Državna revizorka institucija u okviru redovnih kontrola nije uočila nikakve malverzacije.
– Malverzacija znači krađa, a toga nije bilo. Državni revizor je primetio samo jednu sistemsku grešku. Bez obzira na to koliko se trudili da ukalkulišemo svaki dinar, naš godišnji budžet ponekad nije dovoljan da pokrije troškove, a pacijente ne možemo da ostavimo na ulici samo zato što nam nedostaje novca za medicinski materijal. U slučajevima kada je broj pacijenata veći od planiranog, moramo da potrošimo nešto para i iz budžeta za narednu godinu. To objašnjenje su prihvatili i nadležni, te nam se sada refundiraju i neplanirani troškovi – objašnjava Kličković u razgovoru za „Politiku”, napominjući da su u istoj situaciji sve službe hitne pomoći u našoj zemlji.
Uprkos ovom razjašnjenju, za ostavku Kličkovića se izjasnilo 119 od ukupno 160 zaposlenih u kragujevačkoj hitnoj pomoći. Predsednik sindikalne organizacije Aleksandar Radojičić navodi da ovakav ishod glasanja ne treba da čudi, naglašavajući da je direktor loš organizator i glavni uzročnik međusobnih trvenja u ustanovi koja kuburi i sa opremom i sa voznim parkom.
– U starim „kečevima” koji su prešli 600.000 kilometara vozimo obolele na dijalizu, stručni savet je ugašen jer su svi članovi podneli ostavke, medicinski materijal se ponekad nabavlja bez tendera, ogroman novac je dat advokatima tokom sporova koji su vodili zaposleni jer im nije bio isplaćen prekovremeni rad. Potraživanja radnika su bila 1,5 miliona dinara, a sudski troškovi su narasli na više od osam miliona, ne našom krivicom, jer smo mi hteli da odustanemo od tužbi. Mnogim lekarima je uskraćena specijalizacija – kaže Radojičić.
Demantujući ove navode, Kličković je podsetio da je upravo on, 2013. kada je postavljen za direktora, uveo naknadu za prekovremeni rad koja se zaposlenima isplaćuje. Potraživanja po tom osnovu, objašnjava, datiraju iz ranijeg perioda.
– Indikativno je da su napadi na mene počeli 2014, kada sam otkrio i sprečio krađu goriva koja nas je godišnje koštala šest miliona dinara. To je u prijavi konstatovao i državni revizor, ne ono što počinioci ovih krivičnih dela meni stavljaju na teret – tvrdi Kličković, poručujući da će se u novembru, kada mu ističe mandat, ponovo kandidovati za direktora.
Iako sukobi u ovdašnjem Zavodu za hitnu medicinsku pomoć tinjaju godinama, suprotstavljene strane su se, ipak, saglasile oko najvažnije stvari: pacijenti ne smeju da trpe. Zato se Kragujevčani, bar do sada, nisu mnogo žalili na kvalitet usluga svoje hitne pomoći.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
