Протест у крагујевачкој хитној помоћи
Крагујевац – Чак две трећине запослених у Заводу за хитну медицинску помоћ затражило је на протесту оставку директора ове установе Александра Кличковића, оптужујући га за поремећене међуљудске односе и финансијске малверзације које је, како кажу, утврдио и државни ревизор. Кличковић је по разноразним основама оштетио град и државу за око 400.000 евра, наводи синдикат крагујевачке хитне помоћи.
Одбацивши ове тврдње као неистините и злонамерне, директор је у свом саопштењу нагласио да је радио по закону, те да Државна ревизорка институција у оквиру редовних контрола није уочила никакве малверзације.
– Малверзација значи крађа, а тога није било. Државни ревизор је приметио само једну системску грешку. Без обзира на то колико се трудили да укалкулишемо сваки динар, наш годишњи буџет понекад није довољан да покрије трошкове, а пацијенте не можемо да оставимо на улици само зато што нам недостаје новца за медицински материјал. У случајевима када је број пацијената већи од планираног, морамо да потрошимо нешто пара и из буџета за наредну годину. То објашњење су прихватили и надлежни, те нам се сада рефундирају и непланирани трошкови – објашњава Кличковић у разговору за „Политику”, напомињући да су у истој ситуацији све службе хитне помоћи у нашој земљи.
Упркос овом разјашњењу, за оставку Кличковића се изјаснило 119 од укупно 160 запослених у крагујевачкој хитној помоћи. Председник синдикалне организације Александар Радојичић наводи да овакав исход гласања не треба да чуди, наглашавајући да је директор лош организатор и главни узрочник међусобних трвења у установи која кубури и са опремом и са возним парком.
– У старим „кечевима” који су прешли 600.000 километара возимо оболеле на дијализу, стручни савет је угашен јер су сви чланови поднели оставке, медицински материјал се понекад набавља без тендера, огроман новац је дат адвокатима током спорова који су водили запослени јер им није био исплаћен прековремени рад. Потраживања радника су била 1,5 милиона динара, а судски трошкови су нарасли на више од осам милиона, не нашом кривицом, јер смо ми хтели да одустанемо од тужби. Mногим лекарима је ускраћена специјализација – каже Радојичић.
Демантујући ове наводе, Кличковић је подсетио да је управо он, 2013. када је постављен за директора, увео накнаду за прековремени рад која се запосленима исплаћује. Потраживања по том основу, објашњава, датирају из ранијег периода.
– Индикативно је да су напади на мене почели 2014, када сам открио и спречио крађу горива која нас је годишње коштала шест милиона динара. То је у пријави констатовао и државни ревизор, не оно што починиоци ових кривичних дела мени стављају на терет – тврди Кличковић, поручујући да ће се у новембру, када му истиче мандат, поново кандидовати за директора.
Иако сукоби у овдашњем Заводу за хитну медицинску помоћ тињају годинама, супротстављене стране су се, ипак, сагласиле око најважније ствари: пацијенти не смеју да трпе. Зато се Крагујевчани, бар до сада, нису много жалили на квалитет услуга своје хитне помоћи.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
