Heroji Aprilskog rata

Isto­vre­me­no, ma­lo­broj­ni pi­lo­ti Voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je ko­ji su pre­ži­ve­li April­ski rat, us­pe­li su da se do­ko­pa­ju slo­bod­nih pod­ruč­ja i na­sta­ve rat u sa­ve­znič­kim – naj­če­šće bri­tan­skim va­zdu­ho­plov­nim sna­ga­ma. Me­sta na ko­ji­ma su i jed­ni i dru­gi sa­hra­nji­va­ni – od Ne­mač­ke do Zim­bab­vea – ured­no su po­pi­sa­na u li­sti srp­skih voj­nih gro­ba­lja i me­mo­ri­ja­la u ino­stran­stvu, ko­ju je sa­či­nio isto­ri­čar De­jan Ri­stić, osni­vač slu­žbe za za­šti­tu voj­nih me­mo­ri­ja­la i me­sta stra­da­nja pri Mi­ni­star­stvu ra­da i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke.

Pre­ži­ve­li Nem­ce, stra­da­li od sa­ve­zni­ka 

Naj­ve­ći lo­gor u ko­jem su za vre­me Dru­gog svet­skog ra­ta bi­li za­ro­blje­ni pri­pad­ni­ci Voj­ske Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je bio je Osna­brik, u ne­mač­koj po­kra­ji­ni Do­nja Sak­so­ni­ja. Od 6.000 ju­go­slo­ven­skih bo­ra­ca ko­ji su pro­šli kroz za­to­če­ni­štvo, vi­še od sto ih je stra­da­lo u sa­ve­znič­kom bom­bar­do­va­nju lo­go­ra 6. de­cem­bra 1944. go­di­ne. Njih 118 je 

sa­hra­nje­no na gro­blju Evers­bur­ger, dok još 35 ofi­ci­ra naj­vi­šeg ran­ga po­či­va u krip­ti srp­ske pra­vo­slav­ne Cr­kve Sve­tog Đor­đa. Ta bo­go­mo­lja u Osna­bri­ku, po­dig­nu­ta 1966. pod po­kro­vi­telj­stvom Pe­tra Dru­gog Ka­ra­đor­đe­vi­ća, ujed­no pred­sta­vlja spo­men-hram se­ća­nja na iz­gi­nu­le ofi­ci­re i voj­ni­ke a od 1980. se na­la­zi na li­sti po­kra­ji­ne Do­nje Sak­so­ni­je kao spo­me­nik od ar­hi­tek­ton­skog i isto­rij­skog zna­ča­ja. Što se ti­če gro­blja Evers­bur­ger, na nje­mu po­sto­ji i spo­me­nik s ukle­sa­nim sti­ho­vi­ma: „Put­ni­če, kad sta­neš / kraj ko­sti­ju ovi’ / na ko­le­na klek­ni / gla­vu do­le po­vi! / Ov­de le­ži Sr­bin / ši­rom sve­ta hva­ljen / U tu­đi­nu do­gnan / za­tvo­ren i spa­ljen.”

Se­ća­nje na hra­bre pi­lo­te

Po­seb­nu hra­brost u April­skom ra­tu is­po­lji­li su pi­lo­ti Rat­nog va­zdu­ho­plov­stva Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. O nji­ho­voj hra­bro­sti da uđu u okr­ša­je s ne­mač­kim avi­o­ni­ma po­sve­do­čio je i ge­ne­ral-pu­kov­nik avi­ja­ci­je Alek­san­dar Ler, ko­man­dant ne­mač­kog na­pa­da na Be­o­grad. Jed­no od po­pri­šta tih ob­ra­ču­na bio je i pre­deo oko ju­go­slo­ven­sko-ru­mun­ske gra­ni­ce, gde su na­ši avi­ja­ti­ča­ri na ni­šan do­če­ki­va­li „štu­ke” i „me­serš­mi­to­ve” ko­ji su uz­le­ta­li s aero­dro­ma u ru­mun­skom gra­du Ara­du. Go­to­vo 30 va­zdu­ho­plo­va­ca ko­ji su stra­da­li tom pri­li­kom, da­nas po­či­va na za­seb­noj par­ce­li gro­blja u obli­žnjem Te­mi­šva­ru. Ovim de­lom po­či­va­li­šta do­mi­ni­ra cen­tral­ni spo­me­nik pra­vo­u­ga­o­ne for­me, na ko­jem se na­la­zi plo­ča od be­log mer­me­ra s pri­god­nim tek­stom ko­ji go­vo­ri o vre­me­nu i na­či­nu po­gi­bi­je ju­go­slo­ven­skih pi­lo­ta. Pret­po­sta­vlja se da je pod uz­dig­nu­tom po­vr­ši­nom na ko­joj je sre­di­šnji spo­me­nik krip­ta u ko­joj po­či­va­ju po­smrt­ni osta­ci pre­o­sta­lih osam­na­est pi­lo­ta. Ovaj me­mo­ri­jal je ob­no­vljen 2006. go­di­ne.

Avi­ja­ti­ča­ri u bri­tan­skoj slu­žbi

Na­su­prot avi­ja­ti­ča­ri­ma ko­ji su iz­gi­nu­li u na­pa­du na­ci­stič­kog oku­pa­to­ra, bi­lo je i pi­lo­ta ko­ji su ži­vi do­če­ka­li ka­pi­tu­la­ci­ju Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, da bi se po­tom pri­klju­či­li bri­tan­skom Kra­ljev­skom va­zdu­ho­plov­stvu (RAF). To su či­ni­li ta­ko što su pre­ži­ve­li oba­ra­nje svo­jih avi­o­na i uspe­va­li da se do­mog­nu slo­bod­ne te­ri­to­ri­je, ili ta­ko što su sa sve le­te­li­ca­ma uspe­va­li da pre­le­te, naj­če­šće u Grč­ku, oda­kle bi išli da­lje za Egi­pat i Izra­el, gde su pri­la­zi­li Bri­tan­ci­ma. Tro­ji­ca njih po­či­va­ju u Izra­e­lu, u Ha­i­fi, na sa­ve­znič­kom voj­nom po­či­va­li­štu pri­pad­ni­ka tru­pa dr­ža­va Ko­mon­vel­ta. U is­toj dr­ža­vi, na gro­blju Ko­mon­vel­ta u Ra­mli – pred­gra­đu Tel Avi­va – na­la­zi se je­da­na­est hum­ki. U nji­ma ni­su sa­hra­nje­ni sa­mo pi­lo­ti RAF-a pri­sti­gli iz oru­ža­nih tru­pa Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je u Dru­gom svet­skom ra­tu, već i srp­ski bor­ci iz Pr­vog svet­skog ra­ta le­če­ni u bri­tan­skim voj­nim bol­ni­ca­ma na pod­ruč­ju da­na­šnjeg Izra­e­la.

Od Ha­ra­rea do Ka­za­blan­ke

U Afri­ci po­sto­ji ne­ko­li­ko lo­ka­li­te­ta na ko­ji­ma po­či­va­ju ju­go­slo­ven­ski voj­ni­ci pre­be­gli u RAF. Pr­vi je sa­ve­znič­ko voj­no gro­blje u Ha­ra­reu, glav­nom gra­du Zim­bab­vea, gde je sa­hra­njen je­dan Ju­go­slo­ven. U Ben­ga­zi­ju, u drev­noj Ki­re­na­i­ci (Li­bi­ja), ta­ko­đe na sa­ve­znič­kom gro­blju sa­hra­nje­ni su po­smrt­ni osta­ci dvo­ji­ce bo­ra­ca. Ne­ko­li­ko sa­ve­znič­kih voj­nih me­mo­ri­ja­la po­sto­ji i u re­gi­o­nu Ma­gre­ba, na te­ri­to­ri­ji Kra­lje­vi­ne Ma­ro­ko. Me­đu nji­ma je i me­đu­na­rod­no voj­no gro­blje Ben M’sih u Ka­za­blan­ci, na ko­me je sa­hra­njen avi­ja­ti­čar Vla­di­mir di Pa­u­li, po­gi­nuo 12. mar­ta 1943. go­di­ne.

Kraj