Хероји Априлског рата

Исто­вре­ме­но, ма­ло­број­ни пи­ло­ти Вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је ко­ји су пре­жи­ве­ли Април­ски рат, ус­пе­ли су да се до­ко­па­ју сло­бод­них под­руч­ја и на­ста­ве рат у са­ве­знич­ким – нај­че­шће бри­тан­ским ва­зду­хо­плов­ним сна­га­ма. Ме­ста на ко­ји­ма су и јед­ни и дру­ги са­хра­њи­ва­ни – од Не­мач­ке до Зим­баб­веа – уред­но су по­пи­са­на у ли­сти срп­ских вој­них гро­ба­ља и ме­мо­ри­ја­ла у ино­стран­ству, ко­ју је са­чи­нио исто­ри­чар Де­јан Ри­стић, осни­вач слу­жбе за за­шти­ту вој­них ме­мо­ри­ја­ла и ме­ста стра­да­ња при Ми­ни­стар­ству ра­да и со­ци­јал­не по­ли­ти­ке.

Пре­жи­ве­ли Нем­це, стра­да­ли од са­ве­зни­ка 

Нај­ве­ћи ло­гор у ко­јем су за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та би­ли за­ро­бље­ни при­пад­ни­ци Вој­ске Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је био је Осна­брик, у не­мач­кој по­кра­ји­ни До­ња Сак­со­ни­ја. Од 6.000 ју­го­сло­вен­ских бо­ра­ца ко­ји су про­шли кроз за­то­че­ни­штво, ви­ше од сто их је стра­да­ло у са­ве­знич­ком бом­бар­до­ва­њу ло­го­ра 6. де­цем­бра 1944. го­ди­не. Њих 118 је 

са­хра­ње­но на гро­бљу Еверс­бур­гер, док још 35 офи­ци­ра нај­ви­шег ран­га по­чи­ва у крип­ти срп­ске пра­во­слав­не Цр­кве Све­тог Ђор­ђа. Та бо­го­мо­ља у Осна­бри­ку, по­диг­ну­та 1966. под по­кро­ви­тељ­ством Пе­тра Дру­гог Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа, ујед­но пред­ста­вља спо­мен-храм се­ћа­ња на из­ги­ну­ле офи­ци­ре и вој­ни­ке а од 1980. се на­ла­зи на ли­сти по­кра­ји­не До­ње Сак­со­ни­је као спо­ме­ник од ар­хи­тек­тон­ског и исто­риј­ског зна­ча­ја. Што се ти­че гро­бља Еверс­бур­гер, на ње­му по­сто­ји и спо­ме­ник с укле­са­ним сти­хо­ви­ма: „Пут­ни­че, кад ста­неш / крај ко­сти­ју ови’ / на ко­ле­на клек­ни / гла­ву до­ле по­ви! / Ов­де ле­жи Ср­бин / ши­ром све­та хва­љен / У ту­ђи­ну до­гнан / за­тво­рен и спа­љен.”

Се­ћа­ње на хра­бре пи­ло­те

По­себ­ну хра­брост у Април­ском ра­ту ис­по­љи­ли су пи­ло­ти Рат­ног ва­зду­хо­плов­ства Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. О њи­хо­вој хра­бро­сти да уђу у окр­ша­је с не­мач­ким ави­о­ни­ма по­све­до­чио је и ге­не­рал-пу­ков­ник ави­ја­ци­је Алек­сан­дар Лер, ко­ман­дант не­мач­ког на­па­да на Бе­о­град. Јед­но од по­при­шта тих об­ра­чу­на био је и пре­део око ју­го­сло­вен­ско-ру­мун­ске гра­ни­це, где су на­ши ави­ја­ти­ча­ри на ни­шан до­че­ки­ва­ли „шту­ке” и „ме­серш­ми­то­ве” ко­ји су уз­ле­та­ли с аеро­дро­ма у ру­мун­ском гра­ду Ара­ду. Го­то­во 30 ва­зду­хо­пло­ва­ца ко­ји су стра­да­ли том при­ли­ком, да­нас по­чи­ва на за­себ­ној пар­це­ли гро­бља у обли­жњем Те­ми­шва­ру. Овим де­лом по­чи­ва­ли­шта до­ми­ни­ра цен­трал­ни спо­ме­ник пра­во­у­га­о­не фор­ме, на ко­јем се на­ла­зи пло­ча од бе­лог мер­ме­ра с при­год­ним тек­стом ко­ји го­во­ри о вре­ме­ну и на­чи­ну по­ги­би­је ју­го­сло­вен­ских пи­ло­та. Прет­по­ста­вља се да је под уз­диг­ну­том по­вр­ши­ном на ко­јој је сре­ди­шњи спо­ме­ник крип­та у ко­јој по­чи­ва­ју по­смрт­ни оста­ци пре­о­ста­лих осам­на­ест пи­ло­та. Овај ме­мо­ри­јал је об­но­вљен 2006. го­ди­не.

Ави­ја­ти­ча­ри у бри­тан­ској слу­жби

На­су­прот ави­ја­ти­ча­ри­ма ко­ји су из­ги­ну­ли у на­па­ду на­ци­стич­ког оку­па­то­ра, би­ло је и пи­ло­та ко­ји су жи­ви до­че­ка­ли ка­пи­ту­ла­ци­ју Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, да би се по­том при­кљу­чи­ли бри­тан­ском Кра­љев­ском ва­зду­хо­плов­ству (РАФ). То су чи­ни­ли та­ко што су пре­жи­ве­ли оба­ра­ње сво­јих ави­о­на и успе­ва­ли да се до­мог­ну сло­бод­не те­ри­то­ри­је, или та­ко што су са све ле­те­ли­ца­ма успе­ва­ли да пре­ле­те, нај­че­шће у Грч­ку, ода­кле би ишли да­ље за Еги­пат и Изра­ел, где су при­ла­зи­ли Бри­тан­ци­ма. Тро­ји­ца њих по­чи­ва­ју у Изра­е­лу, у Ха­и­фи, на са­ве­знич­ком вој­ном по­чи­ва­ли­шту при­пад­ни­ка тру­па др­жа­ва Ко­мон­вел­та. У ис­тој др­жа­ви, на гро­бљу Ко­мон­вел­та у Ра­мли – пред­гра­ђу Тел Ави­ва – на­ла­зи се је­да­на­ест хум­ки. У њи­ма ни­су са­хра­ње­ни са­мо пи­ло­ти РАФ-а при­сти­гли из ору­жа­них тру­па Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је у Дру­гом свет­ском ра­ту, већ и срп­ски бор­ци из Пр­вог свет­ског ра­та ле­че­ни у бри­тан­ским вој­ним бол­ни­ца­ма на под­руч­ју да­на­шњег Изра­е­ла.

Од Ха­ра­реа до Ка­за­блан­ке

У Афри­ци по­сто­ји не­ко­ли­ко ло­ка­ли­те­та на ко­ји­ма по­чи­ва­ју ју­го­сло­вен­ски вој­ни­ци пре­бе­гли у РАФ. Пр­ви је са­ве­знич­ко вој­но гро­бље у Ха­ра­реу, глав­ном гра­ду Зим­баб­веа, где је са­хра­њен је­дан Ју­го­сло­вен. У Бен­га­зи­ју, у древ­ној Ки­ре­на­и­ци (Ли­би­ја), та­ко­ђе на са­ве­знич­ком гро­бљу са­хра­ње­ни су по­смрт­ни оста­ци дво­ји­це бо­ра­ца. Не­ко­ли­ко са­ве­знич­ких вој­них ме­мо­ри­ја­ла по­сто­ји и у ре­ги­о­ну Ма­гре­ба, на те­ри­то­ри­ји Кра­ље­ви­не Ма­ро­ко. Ме­ђу њи­ма је и ме­ђу­на­род­но вој­но гро­бље Бен М’сих у Ка­за­блан­ци, на ко­ме је са­хра­њен ави­ја­ти­чар Вла­ди­мир ди Па­у­ли, по­ги­нуо 12. мар­та 1943. го­ди­не.

Крај