EU proteruje pola miliona stranaca

Ubrzo nakon objavljivanja podatka da oko milion stranaca luta Evropom bez rešenog statusa, istekao je rok važenja dvogodišnjeg, s mukom skovanog, programa EU za prihvat migranata po kvotama za države članice.

„Program neće biti obnovljen”, objavio je u utorak portparol Evropske komisije.

Iza te objave, Ujedinjene nacije uputile su energičan apel Evropskoj uniji, dok Amnesti internešenel nije štedeo reči kritike na račun Evropske unije.

„Uprkos činjenice da je program raseljavanja pristiglih migranata iz država prvog prihvata – tek delimično realizovan – on se pokazao kao vitalan za unapređenje humanitarne situacije u Grčkoj, smanjivanja napetosti u Italiji i poboljšanja života mnogih koji su tražili zaštitu. Ovaj važan gest solidarnosti treba nastaviti i posle 26. septembra”, naglasio je Paskal Moro, direktor operacija za Evropu Visokog komesarijata UN za izbeglice.

„Evropske države prihvatile su tek trećinu tražilaca azila od onog na šta su se obavezale. Evropa ne može pobeći od odgovornosti da zaštiti ljude koji beže od nasilja i progona”, nadovezao se Amnesti internešenel.

U jesen 2015. članice EU dogovorile su se da prihvate 160.000 migranata. Nakon kontroverznog sporazuma EU i Turske marta 2016.  broj migranata koje treba raseliti iz Grčke i Italije snižen je na 98.000. Do danas  novu evropsku adresu iz kampova na Lezbosu, Iosu, u severnoj Grčkoj, na Lampeduzi, Siciliji, jugu Italije dobilo je tek oko 29.000 izbeglica: 20.000 napustilo je Grčku, dok je ostatak relociran iz Italije.

Šta je sada namera Evrope s migrantima, izbeglicama, tražiocima azila koji su već na tlu Evropu na talasu priliva 2014–2016, za sada nije sasvim jasno.

„Plan solidarnog raseljavanja migranata po kvotama nije doživeo neuspeh”, ocenila je ove sedmice Federika Mogerini, evropski šef diplomatije.

Novi master plan Evrope za migrante nigde više ne spominje kvote za prihvat, protiv čega su se ogorčeno godinama borile članice tzv. Višegradske grupe. Zašto je EK sada odustala od sopstvenog kakvog-takvog „migrantskog plana”, kada je Evropski sud pravde početkom septembra odbacio tužbu Mađarske i Slovačke protiv „kvota sistema” i naložio Budimpešti i Bratislavi da se povinuju odluci većine? U međuvremenu, zacrtanu kvotu za prihvat migranata jedino je Malta sto odsto ispunila.

„Umesto sankcija članicama EU koje su se protivile kvotama, radiji smo da vodimo dijalog i jačamo našu zajednicu”, istakao je Dimitris Avramopulos.

Po novom planu, teškom inače pola milijarde evra, Evropa se sprema za prihvat najmanje 50.000 izbeglica iz Afrike, sa Srednjeg istoka i iz Turske do oktobra 2019. Istovremeno, po zamisli Evropske komisije (EK), pojedine članice zone šengena, posebno ugrožene migrantskom krizom, moći će da još godinu dana sprovode opsežne kontrole prilaza svojim granicama, dok će agencija za zaštitu spoljnih granica EU – Fronteks – dobiti daleko jači mandat pri presretanju „onih koji nemaju osnova da budu u Evropi”.

Koliko prošle godine, milion ljudi „iz trećih zemalja” nalazilo se bez adekvatnih papira na tlu EU. Samo polovini je naloženo da napuste EU, a samo 226.000 je efikasno vraćeno nazad, ističe zvanični grafikon Evropske komisije. U prevodu, pola miliona stranaca „trećih zemalja” od sledećeg proleća do jeseni 2019. biće s kartom u jednom pravcu izvedena iz Evrope. U prvom planu su, prema najavama iz Brisela, „putnici” za Mali, Gvineju, Obalu Slonovače, Nigeriju, Bangladeš...

A što se tiče onih budućih 50.000 poželjnih izbeglica, najnoviji migrantski master plan Evrope ostavlja dobroj volji članica odluku koliko će njih jednog dana primiti na svoju kućnu adresu.