ЕУ протерује пола милиона странаца

Убрзо након објављивања податка да око милион странаца лута Европом без решеног статуса, истекао је рок важења двогодишњег, с муком скованог, програма ЕУ за прихват миграната по квотама за државе чланице.

„Програм неће бити обновљен”, објавио је у уторак портпарол Европске комисије.

Иза те објаве, Уједињене нације упутиле су енергичан апел Европској унији, док Амнести интернешенел није штедео речи критике на рачун Европске уније.

„Упркос чињенице да је програм расељавања пристиглих миграната из држава првог прихвата – тек делимично реализован – он се показао као виталан за унапређење хуманитарне ситуације у Грчкој, смањивања напетости у Италији и побољшања живота многих који су тражили заштиту. Овај важан гест солидарности треба наставити и после 26. септембра”, нагласио је Паскал Моро, директор операција за Европу Високог комесаријата УН за избеглице.

„Европске државе прихватиле су тек трећину тражилаца азила од оног на шта су се обавезале. Европа не може побећи од одговорности да заштити људе који беже од насиља и прогона”, надовезао се Амнести интернешенел.

У јесен 2015. чланице ЕУ договориле су се да прихвате 160.000 миграната. Након контроверзног споразума ЕУ и Турске марта 2016.  број миграната које треба раселити из Грчке и Италије снижен је на 98.000. До данас  нову европску адресу из кампова на Лезбосу, Иосу, у северној Грчкој, на Лампедузи, Сицилији, југу Италије добило је тек око 29.000 избеглица: 20.000 напустило је Грчку, док је остатак релоциран из Италије.

Шта је сада намера Европе с мигрантима, избеглицама, тражиоцима азила који су већ на тлу Европу на таласу прилива 2014–2016, за сада није сасвим јасно.

„План солидарног расељавања миграната по квотама није доживео неуспех”, оценила је ове седмице Федерика Могерини, европски шеф дипломатије.

Нови мастер план Европе за мигранте нигде више не спомиње квоте за прихват, против чега су се огорчено годинама бориле чланице тзв. Вишеградске групе. Зашто је ЕК сада одустала од сопственог каквог-таквог „мигрантског плана”, када је Европски суд правде почетком септембра одбацио тужбу Мађарске и Словачке против „квота система” и наложио Будимпешти и Братислави да се повинују одлуци већине? У међувремену, зацртану квоту за прихват миграната једино је Малта сто одсто испунила.

„Уместо санкција чланицама ЕУ које су се противиле квотама, радији смо да водимо дијалог и јачамо нашу заједницу”, истакао је Димитрис Аврамопулос.

По новом плану, тешком иначе пола милијарде евра, Европа се спрема за прихват најмање 50.000 избеглица из Африке, са Средњег истока и из Турске до октобра 2019. Истовремено, по замисли Европске комисије (ЕК), поједине чланице зоне шенгена, посебно угрожене мигрантском кризом, моћи ће да још годину дана спроводе опсежне контроле прилаза својим границама, док ће агенција за заштиту спољних граница ЕУ – Фронтекс – добити далеко јачи мандат при пресретању „оних који немају основа да буду у Европи”.

Колико прошле године, милион људи „из трећих земаља” налазило се без адекватних папира на тлу ЕУ. Само половини је наложено да напусте ЕУ, а само 226.000 је ефикасно враћено назад, истиче званични графикон Европске комисије. У преводу, пола милиона странаца „трећих земаља” од следећег пролећа до јесени 2019. биће с картом у једном правцу изведена из Европе. У првом плану су, према најавама из Брисела, „путници” за Мали, Гвинеју, Обалу Слоноваче, Нигерију, Бангладеш...

А што се тиче оних будућих 50.000 пожељних избеглица, најновији мигрантски мастер план Европе оставља доброј вољи чланица одлуку колико ће њих једног дана примити на своју кућну адресу.