Robot Marko pomaže bolesnim mališanima

„Kad bi­ste ima­li ro­bo­ta u kan­ce­la­ri­ji i re­kli mu da si­đe na sprat is­pod i do­ne­se vam ka­fu, vi ne mo­že­te da pred­vi­di­te ko­ga će on us­put sre­sti, da li tre­ba ne­kom sklo­ni s pu­ta ili da ga pro­pu­sti, šta da radi ako je gu­žva u ka­fe­te­ri­ji... Oblast raz­mi­šlja­nja u ro­bo­ti­ci je ne­što na če­mu se tek ra­di ka­ko bi se ro­bo­ti ospo­so­bi­li da u ta­kvim okol­no­sti­ma do­ne­su od­lu­ku slič­nu onoj ka­kvu bi­smo i mi do­ne­li i ta­ko neo­me­ta­no na­sta­ve da is­pu­nja­va­ju za­dat­ke”, ob­ja­šnja­va Bo­ro­vac.

Po­je­di­ni svet­ski mu­ze­ji po­ku­ša­li su još kra­jem pro­šlog ve­ka da uve­du ro­bo­te ume­sto vo­di­ča. Ta­ko je „Mi­ner­va” upu­ći­va­la po­se­ti­o­ce ame­rič­kog „Smit­so­ni­ja­na” u zna­me­ni­to­sti te ri­zni­ce, dok je isti po­sao u Ne­mač­kom mu­ze­ju u Bo­nu, ta­ko­đe pri­vre­me­no, oba­vljao „Ri­no”.

„Kao vo­dič mo­ra­te uvek da bu­de­te lju­ba­zni, da stal­no po­na­vlja­te istu pri­ču, da ra­di­te od po­čet­ka do kra­ja rad­nog vre­me­na bez pa­u­ze. Čo­vek se tu umo­ri i ni­vo kva­li­te­ta nje­go­vog ra­da varira. Ro­bo­ti tu mo­gu da po­mog­nu. Ali, osim po­u­zda­no­sti i efi­ka­sno­sti, po­treb­no je još vre­me­na da bi im na­u­ka raz­vi­la ono što bi­smo na­zva­li du­šom ili sve­šću. Ako ne­kom od po­se­ti­la­ca ni­je do­bro, ro­bot bi tre­ba­lo da pre­ki­ne svo­je iz­la­ga­nje i pi­ta ga tre­ba li mu po­moć. To će jed­nog da­na bi­ti mo­gu­će”, uve­ren je Bo­ro­vac.

U pri­log raz­vo­ju ro­bo­ti­za­ci­je sve­do­če i pred­vi­đa­nja. Oče­ku­je se da će 2019. po fa­bri­ka­ma od Ame­ri­ke do Azi­je ra­di­ti oko 2,6 mi­li­o­na ro­bot­skih rad­ni­ka, od če­ga čak 40 od­sto u Ki­ni, ka­že pro­fe­sor Pe­tar Pe­tro­vić s Ma­šin­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du. U Sr­bi­ji, naj­vi­še ro­bo­ta tre­nut­no je za­po­sle­no u „Fi­ja­tu”, gde njih 350 ra­di na za­da­ci­ma tač­ka­stog za­va­ri­va­nja ka­ro­se­ri­je.

„U sve­tu, ro­bo­ti ra­de i u voj­sci, po­ljo­pri­vre­di, me­di­ci­ni, kao po­moć­ni­ci u ku­ća­ma i po­slov­nom okru­že­nju, a ima i onih ko­ji su ap­strakt­ni, pa lu­ta­ju in­ter­ne­tom i oba­vlja­ju sva­ka­kve za­dat­ke za ne­kog kon­kret­nog ko­ri­sni­ka”, ob­ja­šnja­va Pe­tro­vić. 

Pri­me­na ro­bo­ta u in­du­stri­ji, sma­tra on, naj­re­le­vant­ni­ja je za eko­nom­ski raz­voj na­še ze­mlje.

„Po­seb­no je in­te­re­sant­na nji­ho­va pri­me­na u fa­bri­ka­ma od­bram­be­ne in­du­stri­je, gde uvek po­sto­ji ri­zik po bez­bed­nost rad­ni­ka, kao i u ma­lim i sred­njim pred­u­ze­ći­ma u me­ta­lo­pre­ra­đi­vač­koj in­du­stri­ji. Pre­hram­be­na in­du­stri­ja ta­ko­đe ima po­ten­ci­jal za ro­bo­ti­za­ci­ju”, na­vo­di Pe­tro­vić.

On pod­se­ća da je Sr­bi­ja osam­de­se­tih go­di­na ima­la sop­stve­nu pro­iz­vod­nju u fa­bri­ci „Lo­la ro­bo­ti”, ko­ja je „ne­sta­la u tran­zi­ci­ji i ma­sov­nom uni­šta­va­nju do­ma­ćih fa­bri­ka”. Me­đu­tim, si­tu­a­ci­ja se pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju po­ste­pe­no me­nja. 

„Za in­ten­ziv­nu ro­bo­ti­za­ci­ju in­du­stri­je, Sr­bi­ja ima kva­li­te­tan ljud­ski re­surs i taj bum ro­bot­ske teh­no­lo­gi­je, ko­ji tek pred­sto­ji, ne­će za­u­sta­vi­ti ni vr­lo ni­ska ce­na ljud­skog ra­da u in­du­stri­ji. Na­ša ze­mlja bi uz ma­lo bo­lje or­ga­ni­zo­va­nje i di­rekt­ni­je usme­ra­va­nje na­u­ke i bi­zni­sa ka ro­bo­ti­ci mo­gla da vr­lo br­zo bu­de li­der u ovoj obla­sti u re­gi­o­nu”, za­klju­ču­je Pe­tro­vić. 

Ro­bo­ti bi za čo­ve­ka mo­gli na­ro­či­to da bu­du pod­sti­caj­ni u me­di­ci­ni i re­ha­bi­li­ta­ci­ji, sma­tra Bra­ni­slav Bo­ro­vac. Zah­te­ve te­ra­pe­u­ta za ve­žba­njem, pa­ci­jen­ti bi, ka­že on, efi­ka­sni­je spro­ve­li ako tre­ni­ra­ju uz po­moć ro­bo­ta ko­ji ne bi imao sa­mi­lo­sti da ih pu­sti ako ni­su ura­di­li ve­žbu do kra­ja. Da ova­kve ma­ši­ne ume­ju i da ohra­bre one ko­ji­ma je ve­žba­nje po­treb­no, sve­do­či pri­mer „Mar­ka”, ro­bo­ta raz­vi­je­nog na FTN-u, ko­ji ra­di s de­com obo­le­lom od ce­le­bral­ne pa­ra­li­ze.

„Mar­ka smo te­sti­ra­li u ju­nu u deč­joj bol­ni­ci u No­vom Sa­du. Re­zul­ta­ti su iz­u­zet­no ohra­bru­ju­ći. De­ca mu se obra­ća­ju kao sa­rad­ni­ku i ako ’Mar­ko’ ade­kvat­no vo­di di­ja­log s nji­ma, mo­že da ih pod­stak­ne na po­ve­ća­ni na­por. Jed­nu de­voj­či­cu, ko­ja je te­ško ho­da­la, Mar­ko je po­hva­lio da ho­da le­po i ona je bi­la ja­ko po­no­sna i do­bi­la je že­lju da još vi­še ve­žba”, is­ti­če Bo­ro­vac.