Obnavlja se Hram Preobraženja Gospodnjeg u Pančevu
Pančevo – Nećemo više da gledamo da naši spomenici kulture propadaju, zarastaju u vres i da to nikoga ne zanima. Kada podignete spomenik, on mora da se održava. Ovim rečima je Nemanja Rotar, gradski većnik zadužen za kulturu, najavio sanaciju Hrama Preobraženja Gospodnjeg, jednog od dva pančevačka spomenika kulture od izuzetnog značaja, za šta je grad obezbedio preko dva miliona dinara i formirao tim koji je trebalo da ubrza formalnopravne procedure.
Taj posao je potrajao čitavih godinu dana, a najavljena rekonstrukcija konačno je počela opšivanjem i prepokrivanjem kupole bakarnim limom i pozlatom krsta na zvoniku u porti crkve i trebalo i da bude gotova za 65 radnih dana – do kraja godine. Ipak, kako kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, tek predstoje najzahtevniji radovi koji će morati da se obave etapno.
„Za rekonstrukciju kompletnog objekta crkve trebaće nam nekoliko godina, budući da je urađen samo projekat za zvonik. Dobili smo izvođača za istraživanje keramoplastike na fasadi, pa ćemo utvrditi koliko su oštećeni pojedini delovi svojevremeno izrađeni u Mađarskoj, koliko ih ima i od kog su materijala napravljeni, tako da se to može uvrstiti u projekat, a s obzirom na to da je reč o spomeniku od izuzetnog značaja, u potpunosti se moraju ispoštovati autentični materijali”, rekla je Jasmina Vujović, direktorka Zavoda za zaštitu kulture u Pančevu.
Zabrinjavajući tragovi propadanja godinama su vidljivi na čitavom objektu bogomolje, a najviše na impozantnom, neorenesansnom, zakorovljenom zvoniku, visokom preko 45 metara, koji je reperna tačka i zaštitni znak Pančeva. Crkve opisane monumentalnom kupolom obično ga nemaju, no beogradski arhitekta Svetozar Ivačkovi je uspeo da napravi neobičan hram, koji ima kupolu sa lanternom i zvonik povezan sa crkvom, takođe jedinstvenim rešenjem – pasarelom.
Preobraženska crkva je podignuta na razmeđi vekova, od 1873. do 1878. godine, tridesetak godina nakon revolucija u Austriji i težnji za ujedinjenjem Srba sa obe strane Save i Dunava. Putopisac Evlija Čelebija, opisujući Pančevo 17. veka, pominje da su na mestu današnje crkve, još u 15. veku Srbi podigli crkvu daščaru. Arhitekta Ivačković, školovan u Beču, gradeći jednobrodni hram zanemaruje dominaciju baroka i klasicizma, dominantnih u crkvenom graditeljstvu onog vremena, okreće se srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi i sa drugim srpskim graditeljima stvara novi, srpsko-vizantijski stil, a za glavne neimarske radove angažuje Franju Erlmajera iz Beograda i Pančevca Mihajla Tomića.
Pančevačka crkva prva je tog tipa u Vojvodini, te je služila kao primer za niz, kasnije izgrađenih, pravoslavnih crkvenih objekata. Treba reći da jedna od najlepših pravoslavnih svetinja u nas krije pod svojim svodovima još jedan dragulj – ikonostas koji je od 1905. do 1911. godine oslikao Uroš Predić u svom poznatom, akademskom, realističkom stilu, pre nekoliko godina takođe kompletno restaurisan.
„Teško je danas poduhvatiti se velikog posla, nakon što se 60 godina nije ulagalo u ovu svetinju naroda i države. Nadamo se da ćemo uz svesrdnu pomoć grada i naših vernika uspeti da se ona što pre nađe u u punom sjaju kao ukras Pančeva”, reči su protojereja Stojčeta Cvetkovskog, starešine hrama. Gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov dodaje da je reč o spomeniku kulture koji je obeležje jednog vremena u kom se gradilo i ulagalo, a duhovnost i umetnost poštovala.
„To sve generacije posle nas moraju da spoznaju. Grad je rešio da na svaki način pomogne. Biće još novca iz budžeta, ali će se tražiti i drugi načini finansiranja. Pored sredstava iz pokrajine i republike, ići se i na donatorske konferencije”, izjavio je gradonačelnik Pavlov prilikom obeležavanja početka radova.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
