Kilometri dokumenata završavaju na otpadu

– Taj zakon donosi spas za sve sisteme koji već posluju elektronski i generišu veliku količinu dokumentacije, kao što su fakture, nalozi za ispravku, knjiženja odobrenja i zaduženja, a u obavezi su da je čuvaju u papirnom obliku i do deset godina. To su banke, osiguravajuće kuće, veliki uvoznici i izvoznici, lanci megamarketa, ali i državna administracija. Privreda troši stotine miliona evra na štampanje i čuvanje papirne dokumentacije. Recimo, jedan lanac pekara u Srbiji za pet godina odštampa, skladišti i čuva oko 800.000 registratora, što je oko 70 kilometara arhivskih polica sa paketima papirne dokumentacije – kaže Sava Savić, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacije za informaciono društvo.

Navodi da nijedan državni organ više neće moći da ospori elektronski dokument, niti da traži papirni od privrede ili građana.

Savić podseća da privreda troši milione evra na paralelni rad, jer je drugim zakonima obavezno štampanje papirnih dokumenata i čuvanje sa svojeručnim potpisom i pečatom. Na osnovu istraživanja Evropske komisije, oko 95 odsto poslova koje građani i privreda obavljaju među sobom i pred nekim organima ne zahtevaju fizičko prisustvo.

– Tako će i ovaj zakon omogućiti da Srbija još napreduje na Duing biznis listi Svetske banke. Pretpostavka je da digitalizacijom elektronskog poslovanja Srbija može da se nađe među prvih 20 zemalja, pošto je samo jedan servis, elektronska građevinska dozvola, napravio znatan pomak. Nakon primene ovog zakona strani investitori i građani moći će da otvaraju firme „na klik” – rekao je Savić.

Velike firme poslovaće isključivo elektronski, a banke neće imati obavezu da čuvaju kilometre papirne dokumentacije. Zakon rešava dugogodišnju dilemu i određuje da elektronska forma jeste pisana forma, izjednačava snagu elektronskog dokumenta sa papirnim, elektronski potpis sa svojeručnim, a uređuje elektronsku dostavu i dugotrajno čuvanje elektronskih dokumenata. Predvideo je i digitalizaciju papirnih dokumenata, npr. za građane koji svoje podneske predaju na papiru organi javne vlasti moći će da razmenjuju u elektronskom obliku sa snagom originala. To državi može da donese uštedu do šest miliona radnih sati koji se sada troše na štampanje, dostavljanje i obradu dokumenata na papiru.

Predviđen je vremenski žig, elektronski pečat za pravna lica, što će u velikoj meri povećati poverenje građana u elektronske servise, jer će znatno smanjiti zloupotrebe kod elektronskog poslovanja i u elektronskoj trgovini.

Predlogom novog zakona uvodi se i usluga elektronskog potpisa u „klaudu” (oblaku), što znači da će korisnici i putem mobilnih telefona moći da se elektronski potpisuju, što će doprineti znatno većoj upotrebi elektronskog potpisa, koji je mnogo praktičniji od postojećih rešenja.

– Ovaj zakon će omogućiti potpunu digitalizaciju državne administracije i razvoj e-uprave, što za građane znači trenutan pristup i izdavanje svih dokumenata koje izdaju organi javne vlasti. Predviđen je i elektronski potpis u „klaudu”, što će omasoviti primenu elektronskog identiteta i omogućiti da preko mobilnog telefona završavate poslove, potpisujete i šaljete dokumenta koja imaju jednako pravno dejstvo kao papirni sa pečatom i potpisom – ističe Savić.