Zastave u vakuumu slikarskog platna
Na slikama Ivana Grubanova (1976) motiv zastave, kojim se autor poigrava ispoljavajući svoje duboko interesovanje za istoriografiju i simboliku teritorije, izobličen je do neprepoznatljivosti. Kombinacija tehnike veza i akrilika prekrivena slojem slikarske boje, benzina i dima postaje trodimenzionalni reljef na površini platna. Upravo ta treća dimenzija sugeriše stvarnost, o kojoj autor promišlja već izvesno vreme, baveći se nacijom, njenim razvojem i mogućim dejstvom nacionalnih obeležja u budućnosti. Nova serija njegovih radova velikog formata, objedinjenih pod naslovom „Slikanje nacije”, izložena je u Likovnoj galerije Kulturnog centra Beograda do 2. novembra.
Produkcija ovih dela jeste kontinuitet njegovog stvaralaštva kojim je predstavio Srbiju na Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji pre dve godine. Grubanov objašnjava da je venecijanska postavka podrazumevala aktiviranje čitavog ambijenta paviljona kao jedinstvenog umetničkog rada, tada je slikani deo zauzimao kompletan pod, trodimenzionalne grupe ostataka zastava imale su skulptoralnu formu, sam istorijski kontekst lokaliteta je bio aktiviran temom i sadržajem. Ovoga puta situacija je drugačija.
– Postavku o kojoj razgovaramo, koju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, čini serija slika i objekata kao pojedinačnih komada koji generišu celinu u prostoru galerije, ali imaju sopstvenu autonomiju. Kontekst ambijenta nije dramatično naglašen kao u prethodnom slučaju, ali on postoji u samom terminu otvaranja, do kojeg je došlo na dan obeležavanja petooktobarskog prevrata. Taj dan za mene nije samo smena režima, već i nedvosmislen ulazak lokalnog društveno-političkog okruženja u postjugoslovensku fazu. Tema nacije i mogućnosti i nemogućnosti njenog osmišljavanja i zamišljanja biva izbačena u prvi plan kao jedno otvoreno pitanje – kaže Grubanov.
Nacionalni slogani različitih zemalja izloženi su u vakuumu slikarskog platna da bi im, potom, materijalno i značenjsko stanje bilo izmenjeno, ističe naš sagovornik.
– Topografija porekla ovih slogana ne igra ulogu u diskursu izložbe, ali je evidentna političnost ovih sekvenci jer one predstavljaju poetsku ravan koja mobiliše nacionalni sentiment i vezuje kolektivnu svest. Nacionalni moto nije jedini element koji vodi poreklo iz zastave, već su tu, pod staklom i u okviru kompleksnog poliptiha, zastave sa natpisom „Proleteri svih zemalja, ujedinite se”, kao autentična znamenja pređašnjeg društvenog uređenja na našem tlu. Ako govorimo o današnjoj Evropi globalno povezivanje otvara pukotine u homogenom evrocentrizmu, on je prinuđen da se pozicionira prema novim tokovima. Ideja nacije kao monolitnog utočišta zavodljiva je, vid je jedne od mogućih reakcija. Međutim, nacionalizmi 21. veka nemaju emancipatorsku ulogu, radi se o izolacionističkim projektima koji ne razumeju snagu i neumitnost promena koje su ih potakle – zaključuje Grubanov.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
