Заставе у вакууму сликарског платна
На сликама Ивана Грубанова (1976) мотив заставе, којим се аутор поиграва испољавајући своје дубоко интересовање за историографију и симболику територије, изобличен је до непрепознатљивости. Комбинација технике веза и акрилика прекривена слојем сликарске боје, бензина и дима постаје тродимензионални рељеф на површини платна. Управо та трећа димензија сугерише стварност, о којој аутор промишља већ извесно време, бавећи се нацијом, њеним развојем и могућим дејством националних обележја у будућности. Нова серија његових радова великог формата, обједињених под насловом „Сликање нације”, изложена је у Ликовној галерије Културног центра Београда до 2. новембра.
Продукција ових дела јесте континуитет његовог стваралаштва којим је представио Србију на Бијеналу савремене уметности у Венецији пре две године. Грубанов објашњава да је венецијанска поставка подразумевала активирање читавог амбијента павиљона као јединственог уметничког рада, тада је сликани део заузимао комплетан под, тродимензионалне групе остатака застава имале су скулпторалну форму, сам историјски контекст локалитета је био активиран темом и садржајем. Овога пута ситуација је другачија.
– Поставку о којој разговарамо, коју је подржало Министарство културе и информисања, чини серија слика и објеката као појединачних комада који генеришу целину у простору галерије, али имају сопствену аутономију. Контекст амбијента није драматично наглашен као у претходном случају, али он постоји у самом термину отварања, до којег је дошло на дан обележавања петооктобарског преврата. Тај дан за мене није само смена режима, већ и недвосмислен улазак локалног друштвено-политичког окружења у постјугословенску фазу. Тема нације и могућности и немогућности њеног осмишљавања и замишљања бива избачена у први план као једно отворено питање – каже Грубанов.
Национални слогани различитих земаља изложени су у вакууму сликарског платна да би им, потом, материјално и значењско стање било измењено, истиче наш саговорник.
– Топографија порекла ових слогана не игра улогу у дискурсу изложбе, али је евидентна политичност ових секвенци јер оне представљају поетску раван која мобилише национални сентимент и везује колективну свест. Национални мото није једини елемент који води порекло из заставе, већ су ту, под стаклом и у оквиру комплексног полиптиха, заставе са натписом „Пролетери свих земаља, уједините се”, као аутентична знамења пређашњег друштвеног уређења на нашем тлу. Ако говоримо о данашњој Европи глобално повезивање отвара пукотине у хомогеном евроцентризму, он је принуђен да се позиционира према новим токовима. Идеја нације као монолитног уточишта заводљива је, вид је једне од могућих реакција. Међутим, национализми 21. века немају еманципаторску улогу, ради се о изолационистичким пројектима који не разумеју снагу и неумитност промена које су их потакле – закључује Грубанов.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
