Revolucija u muzičkoj industriji

– Desila se revolucija i muzička industrija odavno je postala globalna – priča za „Politiku” Stajn, ističući da su te promene uslovile i nov pristup u obrazovanju muzičara:

– Više ne učite muzičara samo da komponuje ili svira instrument, već i kako da izgradi karijeru. Mladi moraju od početka znati šta uopšte znači reč karijera. Moraju da razviju marketinška znanja i pretvore se u neku vrstu preduzetnika. Imamo običaj da umetnost razdvajamo od poslovne strane, ali to je stari model koji više ne važi. Vremena kada muzičari samo stvaraju, a menadžer im vodi poslove su prošla. Umetnici danas rade pod parolom „uradi sam”.

Stajn govori i o važnosti pozicioniranja sebe kao muzičara, za šta, kako ističe, postoji „formula”:

– Najpre treba stvoriti imidž, i identitet, uzimajući u obzir demografiju potencijalne publike. Kada kažete Lejdi Gaga, Madona ili „Rolingstonsi”, odmah imate njihovu sliku u glavi. To nije „slučajan” imidž, već napravljen s namerom. Lejdi Gaga dobro peva, svira klavir i piše pesme, ali ima još milion talentovanih muzičara. Da bi uspela, morala je nečim da se izdvoji, a stvaranje distinktivnog imidža je deo marketinških veština. Od sebe je stvorila brend. Naravno, ponekad su potrebni sreća i povoljan trenutak da bi se uspelo. Da su „Bitlsi” započeli karijeru deset godina ranije, ne bi bili tako uspešni. Morali smo imati Elvisa Prislija da bismo dobili „Bitlse”.

Već gotovo 30 godina je profesor na „Berkliju”. Ovaj bostonski koledž završili su mnogi uticajni muzičari, a i danas ga „pohode” studenti iz čitavog sveta, pa i Srbije. Inovacije su, po Stajnu, razlog što je „Berkli” i danas jedan od najcenjenijih muzičkih koledža na svetu:

– Pre 75 godina jedan muzičar mogao je da se školuje samo na konzervatorijumu. Imali smo 500 pijanista sa završenim konzervatorijumom svake godine, a posla je bilo samo za troje. Ali, Drugi svetski rat promenio je mnogo toga. Inovativni osnivač „Berklija” Leri Berk došao je na ideju da treba da postoji mesto gde će se izučavati muzika današnjice. Tada je to bio džez. Imao je viziju da će džez biti popularan. I od 1945. godine i ere big bendova do šezdesetih imali smo eksploziju džeza. I sjajni muzičari došli su da studiraju i kasnije podučavaju na „Berkliju”, jer prvi smo imali džez odsek. Kada se pojavila rok muzika, jedina mogućnost za jednog rok gitaristu da studira bio je „Berkli”. Danas imamo odsek izvođenja, i „treniramo” buduće profesionalce u bilo kom žanru. Strategija je jednostavna: regrutujemo najbolje talente i pružamo im vrhunske programe i uslove.

Stajn, koji se bavi i ulogom kulturne industrije u ekonomskom i socijalnom razvoju i kulturom kao alatom „meke moći”, ističe u razgovoru za „Politiku” da prvi boravak u Srbiji koristi i kako bi uvideo koje se mogućnosti kriju u našoj zemlji.
– Mnogi mi kažu da ovde ne postoji muzička industrija, ali ona se može razviti. Sve počinje od sistema obrazovanja. Stvaranje kulturnih mostova je tu ključno, a muzika je jedno od glavnih sredstava koje spaja ljude. Muzičari iz Srbije mogu biti ambasadori u čitavom svetu, privući ljude umetnošću, i doprineti razvoju industrije, ekonomije, i to je suština kulturne diplomatije – kaže Stajn koji naredne jeseni u Beogradu planira konferenciju o tome kako koristiti kulturu za ekonomski razvoj.