Револуција у музичкој индустрији

– Десила се револуција и музичка индустрија одавно је постала глобална – прича за „Политику” Стајн, истичући да су те промене условиле и нов приступ у образовању музичара:

– Више не учите музичара само да компонује или свира инструмент, већ и како да изгради каријеру. Млади морају од почетка знати шта уопште значи реч каријера. Морају да развију маркетиншка знања и претворе се у неку врсту предузетника. Имамо обичај да уметност раздвајамо од пословне стране, али то је стари модел који више не важи. Времена када музичари само стварају, а менаџер им води послове су прошла. Уметници данас раде под паролом „уради сам”.

Стајн говори и о важности позиционирања себе као музичара, за шта, како истиче, постоји „формула”:

– Најпре треба створити имиџ, и идентитет, узимајући у обзир демографију потенцијалне публике. Када кажете Лејди Гага, Мадона или „Ролингстонси”, одмах имате њихову слику у глави. То није „случајан” имиџ, већ направљен с намером. Лејди Гага добро пева, свира клавир и пише песме, али има још милион талентованих музичара. Да би успела, морала је нечим да се издвоји, а стварање дистинктивног имиџа је део маркетиншких вештина. Од себе је створила бренд. Наравно, понекад су потребни срећа и повољан тренутак да би се успело. Да су „Битлси” започели каријеру десет година раније, не би били тако успешни. Морали смо имати Елвиса Прислија да бисмо добили „Битлсе”.

Већ готово 30 година је професор на „Берклију”. Овај бостонски колеџ завршили су многи утицајни музичари, а и данас га „походе” студенти из читавог света, па и Србије. Иновације су, по Стајну, разлог што је „Беркли” и данас један од најцењенијих музичких колеџа на свету:

– Пре 75 година један музичар могао је да се школује само на конзерваторијуму. Имали смо 500 пијаниста са завршеним конзерваторијумом сваке године, а посла је било само за троје. Али, Други светски рат променио је много тога. Иновативни оснивач „Берклија” Лери Берк дошао је на идеју да треба да постоји место где ће се изучавати музика данашњице. Тада је то био џез. Имао је визију да ће џез бити популаран. И од 1945. године и ере биг бендова до шездесетих имали смо експлозију џеза. И сјајни музичари дошли су да студирају и касније подучавају на „Берклију”, јер први смо имали џез одсек. Када се појавила рок музика, једина могућност за једног рок гитаристу да студира био је „Беркли”. Данас имамо одсек извођења, и „тренирамо” будуће професионалце у било ком жанру. Стратегија је једноставна: регрутујемо најбоље таленте и пружамо им врхунске програме и услове.

Стајн, који се бави и улогом културне индустрије у економском и социјалном развоју и културом као алатом „меке моћи”, истиче у разговору за „Политику” да први боравак у Србији користи и како би увидео које се могућности крију у нашој земљи.
– Многи ми кажу да овде не постоји музичка индустрија, али она се може развити. Све почиње од система образовања. Стварање културних мостова је ту кључно, а музика је једно од главних средстава које спаја људе. Музичари из Србије могу бити амбасадори у читавом свету, привући људе уметношћу, и допринети развоју индустрије, економије, и то је суштина културне дипломатије – каже Стајн који наредне јесени у Београду планира конференцију о томе како користити културу за економски развој.