​Svesrpska rasprava posle izbora na KiM

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić i predsednik Radne grupe  za dijalog je za RTS izjavio da je cilj da se razmotri najširi spektar stavova i da najviše ideja bude sabrano na jednom mestu da bi se osnažila pozicija Beograda. „Radna grupa će pružiti podršku unutrašnjem dijalogu – tehničku, logističku, organizacionu. Važno je što je brzim obrazovanjem radne grupe na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića vlada pokazala koliko je posvećena unutrašnjem dijalogu”, izjavio je Đurić gostujući u Dnevniku RTS-a, dodajući da će ovakav vid razgovora značajno osnažiti kapacitet Srbije da se bavi pitanjem Kosmeta i kada je reč o unutrašnjim odnosima i kada je reč o međunarodnoj zajednici. U radnu grupu će, najavljeno je, biti uključena sva ministarstva, a 13 članova je učestvovalo u njenom uspostavljanju. U narednim nedeljama će, kada je reč o Radnoj grupi, započeti druga faza dijaloga, rekao je Đurić.

U intervjuu za „Večernje novosti”, Vučić najavljuje da je cilj dijaloga da se dođe do rešenja koje je drugačije od najlakših „rešenja”, kao što su busanje u prsa i parole o našoj miliongodišnjoj teritoriji, kao i ono drugo u kojem traže da kažete – živelo nezavisno Kosovo. Patrijarh srpski Irinej je još letos najavio učešće u dijalogu s porukom našim državnicima da Kosovo i Metohija ne sme da se otuđi ni pokloni. A uoči  početka razgovora SPC je već javnosti predstavila stavove o KiM koje će zastupati.

Episkop bački i portparol Srpske pravoslavne crkve Irinej Bulović izjavio je, povodom najavljenog unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji, da termin „unutrašnji” nije najsrećniji izraz. „Pre bih rekao da se radi o svesrpskom dijalogu, pa je on, u tom smislu, i unutrašnji i spoljašnji i zbog toga je veoma važan”, izjavio je u emisiji „Sedmica” Radio Beograda jedan episkop bački i portparol SPC Irinej Bulović. On je istakao da je pitanje Kosova i Metohije Gordijev čvor i da zahteva suštinski i svenarodni odgovor.

„Svaki pokušaj rešenja – bilo u pravcu daljeg popuštanja, postepene kapitulacije, bilo u pravcu odbrane naših legitimnih prava na sopstvenu teritoriju – mora se zasnivati na stavu većine naroda. Nemoguće je donošenje radikalne odluke (kao što je, na primer, promena Ustava) ni prelaženje preko „crvenih linija”, a da iza toga ne stoji većina. Takva rešenja ne bi bila životno održiva. Dakle, dijalog je koristan jer može da pokaže šta narod misli”, kazao je portparol SPC.

Na pitanje kakav je stav SPC zauzela pred početak dijaloga, episkop Irinej je odgovorio da je njegovo apsolutno ubeđenje da će stav u SPC biti jedinstven i da neće biti za dalje ustupke povodom pitanja o KiM nego za svaki napor da se ono očuva kao deo srpske države, kao srpska teritorija. „Mi smo svesni da neki modus vivendi treba izneti. Treba da se ide na kompromis na terenu, ali da on nikada ne podrazumeva našu spremnost na formalno i suštinsko otuđenje”, rekao je episkop bački i dodao: „Sa naše strane je već ponuđen kompromis – Briselski sporazum i Zajednica srpskih opština. To je, iako ponižavajući, ipak kakav-takav okvir i ništa drugo do kompromis. Smatram da je maksimum kompromisa sa srpske strane već ponuđen”.

Portparol SPC smatra da je izlaz iz ovakve situacije u kojoj se nalazi KiM da se unutar postojećih granica stvori jak mehanizam koji bi obezbedio najširu moguću autonomiju. Iako je Vučić istakao da mi u ovom dijalogu o KiM nismo sami i da se pitaju SAD, Rusija, Kina, EU pa i sami Albanci, to ne znači da će Beograd prihvatiti da se Vašington aktivno uključi u postojeći briselski dijalog kako najavljuje Priština.

Ljut na Brisel, smatrajući da se EU diskriminatorski ponaša na Kosovu, Hašim Tači je prethodnih meseci tražio da se u dijalog uključi i SAD. Njegov predlog podržao je predsednik vlade u Prištini Ramuš Haradinaj. Portparolka Evropske službe za spoljne poslove Maja Kocijančič na ove zahteve Prištine odgovara da je dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU oduvek imao podršku SAD i da će ta bliska saradnja biti nastavljena i dalje. Marko Đurić poručuje da se format briselskog dijaloga ne može menjati  bez dogovora obe strane: „Naša primarna adresa je EU, otkako su prethodne vlasti tu temu izmestile sa terena UN, što ne mislim da je bilo najidealnije rešenje za nas”.