Antibiotici ne leče virusne infekcije

Ja­smin­ka Bje­le­tić, di­rek­tor­ka Apo­te­ka „Be­o­grad”, ka­že da lju­di mo­ra­ju da ima­ju na umu da su an­ti­bi­o­ti­ci le­ko­vi od iz­u­zet­nog zna­ča­ja u le­če­nju ve­li­kog bro­ja bak­te­rij­skih in­fek­ci­ja, ali da je ve­o­ma va­žno pri­me­nji­va­ti ih is­klju­či­vo u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da su in­di­ko­va­ni i u od­go­va­ra­ju­ćoj te­ra­pe­ut­skoj do­zi. Ona sma­tra da je neo­p­hod­no ura­di­ti an­ti­bi­o­gram, ra­di pri­me­ne ade­kvat­nog an­ti­bi­o­ti­ka, na ko­ji je bak­te­ri­ja-iza­zi­vač bo­le­sti ose­tlji­va. Ne­pra­vil­nom upo­tre­bom an­ti­bi­o­ti­ka, na pri­mer kod vi­ru­snih in­fek­ci­ja ka­da oni ne­ma­ju dej­stvo, stva­ra se re­zi­sten­ci­ja, pa an­ti­bi­o­tik ne­će de­lo­va­ti u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da to bu­de neo­p­hod­no. 

– Bak­te­ri­ja mu­ti­ra, pri­la­go­đa­va se, ili se stva­ra re­zi­sten­tan gen, i on­da ka­da se u in­di­ko­va­nim slu­ča­je­vi­ma lek ne ko­ri­sti u pro­pi­sa­nim do­za­ma. Pa­ci­jen­ti če­sto, sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no, pre­ki­da­ju pri­me­nu le­ka ka­da im po­sta­ne ma­lo bo­lje, što ni­ka­ko ne tre­ba či­ni­ti, i to je jed­no od pra­vi­la ko­je se uvek mo­ra po­što­va­ti, a o če­mu far­ma­ce­ut oba­ve­šta­va pa­ci­jen­ta ka­da iz­da­je pro­pi­san lek na re­cept. Pri­li­kom od­re­đi­va­nja od­go­va­ra­ju­će do­ze an­ti­bi­o­ti­ka, uzi­ma se u ob­zir vr­sta i te­ži­na in­fek­ci­je, go­di­ne, te­le­sna te­ži­na, uz po­se­ban oprez uko­li­ko se ra­di o hro­nič­nim bo­le­sni­ci­ma, trud­ni­ca­ma i de­ci uz­ra­sta is­pod 12 go­di­na – na­gla­ša­va Bje­le­ti­će­va i do­da­je da je va­žno i da se uz an­ti­bi­o­ti­ke ne sme uzi­ma­ti al­ko­hol.

Pro­me­na go­di­šnjeg do­ba i za­hla­đe­nje do­vo­di i do po­ra­sta bro­ja obo­le­lih od akut­nih re­spi­ra­tor­nih in­fek­ci­ja, ko­je se ma­ni­fe­stu­ju gu­šo­bo­ljom, su­vim, na­dra­žaj­nim ka­šljem, se­kre­ci­jom iz no­sa i po­vi­še­nom tem­pe­ra­tu­rom. Ako pa­ci­jen­ti ne­ma­ju ne­ko ozbilj­no hro­nič­no obo­lje­nje, is­ti­če prim. dr Ve­sna Ja­nju­še­vić, di­rek­tor­ka Do­ma zdra­vlja „Sta­ri grad”, ne mo­ra­ju od­mah po po­ja­vi pr­vih simp­to­ma in­fek­ci­je da se ja­vlja­ju le­ka­ru i da od nje­ga oče­ku­ju da im pro­pi­še an­ti­bi­o­tik „za sva­ki slu­čaj”. An­ti­bi­o­ti­ci ne­će ubla­ži­ti simp­to­me ni­ti skra­ti­ti du­ži­nu le­če­nja, ali mo­gu do­ve­sti do ozbilj­nih sto­mač­nih te­go­ba pra­će­nih teč­nim sto­li­ca­ma.

– Pa­ci­jen­ti­ma se za­to sa­ve­tu­je da bu­du str­plji­vi ne­ko­li­ko da­na i da ko­ri­ste simp­to­mat­sku te­ra­pi­ju: za po­vi­še­nu tem­pe­ra­tu­re i bo­lo­ve u mi­ši­ći­ma an­ti­pi­re­tik i anal­ge­tik, za ka­šalj ne­ki od pre­pa­ra­ta za is­ka­šlja­va­nje, za se­kre­ci­ju iz no­sa ili za­pu­šen nos ka­pi za nos, a za bol u gu­ši pa­sti­le ko­je su obič­no na bilj­noj ba­zi. Po­treb­no je uzi­ma­ti do­sta vo­ća i po­vr­ća kao i teč­no­sti – ča­je­ve, li­mu­na­de, do­ma­će su­pe – ka­že dr Ja­nju­še­vić.

Kod naj­ve­ćeg bro­ja pa­ci­je­na­ta do­ći će do sma­nje­nja simp­to­ma i pot­pu­nog opo­rav­ka za ne­ko­li­ko da­na, a u slu­ča­ju da do to­ga ne do­đe po­treb­no je kon­sul­to­va­ti iza­bra­nog le­ka­ra ko­ji će na osno­vu pre­gle­da pro­ce­ni­ti da li je an­ti­bi­o­tik po­tre­ban ili ne.

Tre­ba na­po­me­nu­ti da je Mi­ni­star­stvo zdra­vlja u part­ner­stvu sa na­ci­o­nal­nim zdrav­stve­nim in­sti­tu­ci­ja­ma po­kre­nu­lo spro­vo­đe­nje ni­za me­ra ka­ko bi se sa­ču­va­la efi­ka­snost an­ti­bi­o­ti­ka, sma­nji­la an­ti­mi­krob­na re­zi­sten­ci­ja, spre­či­lo ne­že­lje­no pro­du­že­nje tra­ja­nja bo­le­sti, sma­nji­li ri­zi­ci od smrt­nog is­ho­da i sma­nji­li ukup­ni zdrav­stve­ni tro­ško­vi za le­če­nje.